Српски технички лист

=) —

рошка мрежа је солидно израђена. Улично осветљење износи 190 сијалица и 5 пламених лампи. Ово је осестљење према величини вароши и сувише слабо. Узрок томе је Зајечарска општина, која је преко мере штедљива. Приватна потрошња струје је доста велика: велики део радњи има електрично осветљење. Цене коштања су мале, што повећава потрошњу, Моторпу снагу за време дана употребљава сем фабрике зејтина још и војни млин и млин самих сопственика.

Друга централа звана „Млин“ налази се одмах испод самог Зајечара. Она је много мања и намењена је за резерву главној централи. Ова централа има једну турбину система „фрацисовог са вертикалном осовином.

Пад је 2,80 м. а количина воде 1500 литара за секунду. Снага турбине износи 25 коња. Регулисање турбине врши се као и код оне прве помоћу финкових лопатица и ручног регулатора. Пренос механичног рада врши се помоћу коничних зупчаника са турбинске осовине на трансмисиону осовину, а одавде помоћу ремена на генератор. Генератор је трофазни напона 6000 волти ингензитета 5,6 ампера.

Он је везан са варошком мрежом, да би у случају потребе послужио као резерва. Иначе турбина је помоћу покретне спојнице везана са главном осовином трансмисије млина, који се налази уз саму централу. У обичним приликама турбина покреће млин а тако исто и фабрику зејтина, која је уз централу и која добија кретање од трансмисионе осовине централе. Ова електрична инсталација кошта око 200 000 дин. а својина је Браће У Милошевића трговаца из Зајечара. У времену кад већина капиталиста улаже свој капитал у новчане заводе, упустити се у извршење једног оваквог предузећа за сваку је похвалу, у толико пре што су са извесне стране чињени покушаји да се овај рад омете. Па ипак сопственици су сами, без помоћи са стране, успели да изврше свој план и Зајечар је добио електрично осветљење.

Пројекат и извршење целокупне инсталације сем грађевинских послова израдила је фабрика „апх еј Сотр“ из Будим Пеште. Док су се сопственици трудили да посао на време сврше, фабрика је толико оклевала да је умаЛо хтело доћи до судског расправљања. Није само то, већ и само извршење инсталације није такво да се може препоручити. Поре;

грешака учињених при пројектовању, које

сам раније поменуо, и саме излифероване машине нису најбољег квалитета. То нарочито важи за генераторе, који су старијега типа, и електромоторе, који не могу да даду ону снагу, за коју су израђени а сем тога често се лежишта пале, што је знак да нису бриж-

љиво израђена (Остали делови инсталације,

брана, канали за довод и одвод воде, зграда централе, електрична мрежа, које су сами сопственици радили извршени су добро и соЛИДНО. (Са мало преправака а нарочито са намештањем аутоматског регулатора, инсталицијће бити у стању да подпуно извршује свозадатак, што је за наше прилике и нашу индустрију знатан напредак.

Дим. Наумовић машин. инжењер

О избору калдрме за Вепико варошке улице.

(продужење)

Дрвена калдрма. Дрвена калдрма није много распрострањена у Швајцарској. Због климе калдрма од меког дрвета траје врло кратко време. Друга је незгода шго такво дрво јако упија влагу. Прротиву тога помаже унеколико премаз тером.

употребљене врсте дрвета. Домаћи бели бор, аришевина употребљени су у Базелу а импрегнирана буковина натопљена креозотом у Берну.

У најновије доба дошле суу употребу аустралијске врсте дрвета : Кагп, Јагаћ, ТаНолужмоод и Вјаскђић.

Као највећи успон за калдрму од тврдог дрвета допушта се 3%. Калдрма од тврдог дрвета мање даје шума но калдрме од меког дрвета. Јединачне цене ове врсте калдрме крећу се, како у ком месту, између 17,50 и 20,45 франака за меко дрво, а између 30 и 33,70 франака кошта калдрма од Каг! и Јагаћ дрвета. Калдрма од ТоПом“оод и ВискБи дрвета кошта 36,35 франака квадратни метар.

Дрвена калдрма може најбоље да се прилагоди уличним колосецима. Шине се по целој дужини оивиче бар са једним редом др: вених трупаца, који се полажу на асфалске плоче.

У Базелу и у Цириху хоће понова да. граде дрвену калдрму из економских разлога због јефтиноће.