Српски технички лист

— 88 — ,

ових двеју показало пробитачније. На првој линији под а) могла би се за Врачар постројити једна постаја за особе доле на улици од Споменика и (под а) поменути заводи индустријски могли би се сви везати са овде означеном пругом сајузном колосецима и провозом својих фабриката и производа амортизирали би сами за ову пругу утрошену, своту= око 1,200.030 динара.

На овај начин т. ј. лостројењем друге станице

у Београду, било на „Јалији“ у Дунавском крају на .

кланичкој прузи према траси под !.) или на „Тркалишту“ према траси под 3.) најбоље и на заддвољство једног великог до сада мртвог краја Београдског, разрешило би се већ актуално питање о скучености досадашње главне железничке Београдске станице.

Додашак уз шаблицу са ценама појединих шраса.

"Једном згодном варијантом може се линија под 3.) описана (полазак из Београда са „Тркалишта“ знатно не само скратити но и појефтинити.

Задржимо ли трасу под 3.) описану од Београда до села Лештина (до км. 15) и скренемогли одавде око села Лештана наоколо, прешавши „Болечицу“ реку на десну обалу одмах више села, једно 50м. ниже воденице ту постојеће, на коти око 102 – 108м. насипом од пр. 10м. високим и попнемо се са успоном 809 од пр. на коту 111— 112 у дољу сниже седла зв. „Завојнице“ (на којем је седлу најнижа тачка са 159 м. означена). Ово седло прошли би једним, 300 до 320 м. дугачким тунелом у којем би вероватно наишли на кречњак (или и серпентин) из којега се састоји брег у савијутку реке „Болечице“, звани „Осоје“ и „Завојице“ бар до споменутог седла. Даља греда, пружајући се правцем југоисточним, звана „Кречане“ садржи кречњак, који се ту и пече на изврстан креч. Прошавши седло, скренемо са јужне стране на лево и држећи трасу при излазу из тунела на коти од пр. 111—112, достигнемо са малим успоном (504 до 6/ ,) све по страни на десној обали Врчинске реке идући до станице крај села Врчина на коти око 135 до 140 под висом „Самаром“ положеној, како је иста и на траси под бр. 3.) замишљена. Ова би линија испала најмање за 3 км. краћа од линије под 3.) изнела би дакле ова варијанта 4а.):

За грађење 66.6 километара од Београда до Смедерева, Т. ј. само за 0.6 км. више, но што износи линија под 5.) на Малу Крсну.

Али за вожњу би била за 4.8 км. краћа од ове последње (под 5.)

За грађење имали би више за један, највише 320м. дугачак тунел, који би коштао по м.==1000 д. Али уштедили би на грађењу пруге до 320.000 д. најмање 3.000 -- 320м. = 3.820 км., и пошто градња линије под 3. кошта просечно 181.002 дин,, то

би била уштеда најмање 594.000 до 600.000 дин. Разлика вишка (за тунел) и ушшеде чини ту најмање 274000 до 280.000 дин. у корист ове трасе т.ј.

„ова траса Ја) коштала би у сразмери са трасом 3.)

само 12,614.000 — 274.000 = 12,340 000 дин.

Ваља дакле и ову варијанту узети у разматрање и поступак. ј

Завршујући ова моја посматрања, разлагања и прорачуне, истина само приближне, дозвољавам себи препоручити иста најтоплије озбиљној лажњи Господина Министра Грађевина, и уверен сам, да ће Господии Министар, према истима у интересу просператета Српских Државних Железница, града Београда, и читавог једног краја Србије и према важности трговачког места, какво је Сме. дерево, донети своје решење у смислу ових предлога.

28. Августа 1910. године у Смедереву Јован Јирачек с. Р,

вл. ауторизирани грађевински инжењер, и инспектор |, кл. Дирекције Срп. Држав, Железница н. сл,

РАД УДРУЖЕЊА. Поводом пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина.

„Драг. Маслаћ такође мисли да се одбацивањем овога пројекта не може много утицати ни добити. Треба још једном да претресемо и овај пројекат и да укажемо на његове мане. И сами посланици и министар видеће, да у овом пројекту има нелогичности, значи да је рађен на брзу руку. С тога има наде да се наше допуне могу и примити, те с тога предлаже да се што пре приступи послу.

Ст. Мпросављевић констатује да се сви слажу у томе, да на овом пројекту има много шта да се примети, али због колега из унутрашњости, којима

| се овај пројекат допада, треба ипак узети овај про-

јекат за основицу.

Чини своје примедбе на пројекат. Налази да цртаче треба рачунати у техничко, а не у админ. особље. Тражи да се установе указна места за техничафе, који нису дипломски испит положили и да буду као надзорници и помоћници инжењерима.

Тражи да се чл. 50 сасвим избрише, јер о томе говори закон о чиновницима грађанског реда. Решење дисциплинског Суда не може постати одмах извршно, јер сваки по уставу има право жалбе. Ко је крив, треба казнити њега, а не његову породицу, оспоравајући му право на повишицу,

Стављање у пензију има се вршити такође по закону о чин, грађан. реда. Лекарска комисија за болесног чиновника нсумесна је.