Српски технички лист

— 89 —

М. П. Видаковић тражи реч. Но пошто он није члан Удружења те по Уставу Удружења нема право говора на скуповима, скуп је претворен у конференцију и г. Видаковићу као вршиоцу дужности начелника Мин. Грађевина дата је реч ради обавештења.

М. П. Видаковић вели да је овај пројекат рад г. Милутина Божића начелника Мин. Грађевина, а г. Министар још није имао у томе удела што се види и из завршетка. Ово је само први нацрт и покушај, а пројекат ће тек да иде пред једну комисију ради дефинитивне редакције. Стога је овај нацрт и послат Удружењу да оно да своје мишљење и изложи своје погледе, о којима ће се при даљем раду на овом пројекту моћи водити рачуна.

Драг. Мирковић вели да је изненађен овом изјавом г. Видаковића и чуди се како то, да овај пројекат Г. Министар не признаје за званичан про-

екат Министарства, а овамо га званично шаље Удружењу на мишљење. Ран. Аврамовић вели да изјава г. Видако-

вића чини обрт у целој ствари. И новине су донеле да се овај пројекат шаље Удружењу, а ускоро и скуп“ штини. Међутим сад настаје питање зашто Министарство и шаље Удружењу овакав један пројекат на мишљење, кад га не признаје за свој. томе излази да ми можемо овај пројекат и не узи-

мати у обзир.

Председник Главинић захвалан је г. Вилаковићу што је дошао на скул и дао ово обавештење Налази да је ово незгодан поступак од стране самог Министарства, које овако један важан предмет шаље Удружењу са онако кратким шаблонским спроводним актом. Види се да је то само форме ради, и оставља се за тако велики посао време од свега 7-8 дана, који уз то падају у саме Божићне празнике. — Сад нам је тај кратки рок продужен и ми ћемо опет испунити своју дужност.

Ранијом представком тражили смо много, али овде није унето ништа. Ми морамо остати доследни.

Налази да је најбоље да се одреди ужи одбор од неколико чланова, па да они спреме један извештај за Мин. Грађевина.

М. П. Видаковић слаже се с горњим предло-

гом г. Председника и мишљења је да Удружење

ба ла претресе овај пројекат и о њему поднесе Мин. Грађевина своје мишљење.

— наставиће се —

Према.

__ Здраветвенг приликг У Београду.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ ДРЖАНО ОД рг Војислава Ж. Ђорђевића УВОД

Господо ! Сматрам за особиту част, што ми се дала прилика да, на позив демократског клуба самосталне радикалне странке, пред тако отменим скупом грађана београдских, држим предавање о здравственим приликама у Београду.

Али, пре него што пређем на свој прави задатак, морам да вас замолим, да од мене не тражите да у једном кратком предавању изнесем потпуну слику здравствених прилика у Београду, нити да исцрпно покажем све узроке, који чине, те је Београ једна од најнездравијих вароши у Европи, као и да изложим потанхо све мере, које треба предузети за његово санирање; јер за то треба и више времена и тачнијег материјала но што ја имам на расположењу и бржег и озбиљнијег проучавања, по што је то мени могуће, поред мога ре довног посла.

Ја ћу се с тога ограничити само на то, да покушам, да, на основу статистичкога материјала, који објављује физикат града Београда, за последњих десет година (од 1900 — 1909 гддине), као и Годишњака Управе државне статистике, изнесем бар бледу и површну слику здравствених прилика у Београду. Сем тога, подрудићу се, да потражим, какви су главни узроци, који изазивају тако рђаво здравствено стање у Београду и најзад, изложићу, које мере ваља, на прво место, предузети за његово санирање, те да од нашег лепог Београда постане варош, у којој се може живети бар без велике опасности по здравље наших становника.

[ Шта нам статистика казује

Ако хоћемо да донесемо суд у каквој вароши: да ли су хигијенске прилике у њој добре, да ли та варош напредује у своме развитку или не, ми ле кари најпре разбирамо : какав је проценат рађања, боловања и умирања у тој вароши ; јер је наталитет, морбидитет и морталитет једне вароши у многоме огледало њеног здравственог стања и напре. довање. Умире ли у једној вароши више но што се | рађа, разбољева ли се и умире ли више, но што је то просечно у другим напредним варошима, опла је више но сигурно, да је та вагош у дефициту, да не напредује и да ће опустети, ако се за времена не нађе лека, да се овај дефицит уклони или ако

" оваква варош не буде имала прираштаја са стране | Да видимо, како у томе погледу стоји са Бе| оградом >

| 1) Рађање у Београду | (Види таблицу |.)