Српски технички лист

= 86 —

1. Рађање и умирања

57 ||

77 укупно умрлих не |

= | | ар за и МИ: кл = = « | Ји пичувајући мртао = о | 55 4 _ деце! 5 88 |а БбМе4НЕ _рађану ла 5 у | НК У г ПИТА У 7 | === не = || = ава Ги РВИ 2 о | ста- о > АЕ ; : а : ; а а ~ = реку с о о + а > 9 59 || == = | Ф с5 > = о ЕЕА |диикао 8 | "дојров | К |, Уијрт НОЈЕ ддиињајра пон ин фи 1900 |58992 5292 _ 1659 65.948 | 711.|,684 | 1395 | 28.669, | 43. | 37 | 80 | 971. 736.|.1707. 2 ,,,1901 |69779 | 2 | 2055 |71,827 | 952, | 850 | 1809 | 2585“ 29 | 32 | 61 | 1040) 659 | 1699 78 71902 |69772 |", 2. | 2779 |72.551| 820 | 771 1591 | 22,80 | 51 | 38" 89 | 1049) .767 | 1809" 4 | 1603:69769 | 2 "| 1679 (71.439 875 |:798. 1668 | 23.79'. | 39 | 847 78 | 1059 807 | 1866 ' "5" | тада" (79769 | 2" | 1925 71.794. 808 | 778 1586" 29:78 185 |" 38: 73. | 1078/'737 71815 61: | 1905 |72890 | 5275 1783 79.948. 885 | 799 1684. 25,42; || '29. 39 | 68. 1172 850. 2022... Та | 1906, 75024. 4595. 2064. 81.683) 893. 826 1719 | 21.04.. | 47 | ВБ... 82, 1162 908 | 2065... пак нв ДЕ | 22.14 а | | 8" | 1907 |75024) 5237 "| 1969" 82.230 911" 910 1821 | одот.. | 41. 36.) „771 ,1265) 855. 2120 | " н'д ум у уз || ни: _ | 6 = | - | аи 9 | 1908 77816 5682 1768: 85.251 929. | 850 |1779 255 | 47 "50 | 97 | 1193) 888 | 2081! „10. | 1909 77816 7978. 1897 87.601, 948 | 865 1813 Ра 55 | 47 102 | 1340. 945 | 9985 ма: 19 год | н јеждб | 8682. 8126 16808) 224 ' 416: 386 | 802: 11822) 8047) 19369

У Београду је рођено живе деце за последњих | родило се у ОН Бела 36: бој

10 година (од 1900 до. 1909 год.) 16. 808 : што до

лази просечно на једну, годину | 550, деце: или. 22:40

на 1000 становника, , | У 1909 години рођено је живе деце. 1.818 (и

то: 948 мушке и 865 женске), или 20:67 на 1000 ста- |

новника, То је дакле његова плодност. Мртво рођене деце било је за.ових 10 година

802 или 80 просечно на 1 једну годину или 41 на |

' 100 живе рођене деце, а у 1909 год. било је. мртво

рођене деце 102 (и то-55 мушке и 47 женске) или |

59, на 100 живо рођене деце, што се мора сматрати као велики проценат; јер је. у земљама, у којима има сигурпих података, овај проценат много мањи, Исти је случај и са "Србијом, где је по варошима био само 2:40), а по селима 1'879/..

Ми се не можемо; овде упуштати у тражење узрока овом већем проценту мртво рођене деце у Београду. Они су многобројни (болест, старост, беда и сиротиња материна, занимање њено и најзад брачно стање). Констатујемо само, да проценат мртво рођене деце расте у Београду, тако, док је у 1901 г. било 4.510], у 1905 4.740), дотле је у "1909 год. био 5, као што смо већ поменули.

Нас више. интересује проценат живо рођене деце У Београду, јер то представља плодност његову. Ми смо га малочас изнели. Да ли је овај проценат довољан за Београд 2 Није; јер готово у свима напреднијим варошима на западу и ако се огледа тенденција за опадање наталитета, већи је но у Београду. За потврду овога ми износимо најпре статистичке податке из 1888 године, У овој години

на 1000 станов

„ Буд, Пешти .„36:9 „_ џ а „ Копенхагену 350 „ , и # „ Минхену О зе ЗЕ НИБЋЕН 6 „ Бечу ЗОО у ма „ Хавру БУКА , „ Берлину ОМ Ванни и а а ђ „ Риму а а „ Лондону МО = #. „ Манчестру 302 „ „0, ,, , Марсељу 996 „ , је 3, „ Брислу · Ми а пи на „Лајпцигу РО , „ Београду О пр а 7 Петровралу 77 Ае ТАИ аса ша _„ Франкфурту 272, , , 5 „ Паризу БОВ ве у " „ Рујорку 246 пне фо-а „ Мљетцима 2 РА ОМАН ин . „ Бомбају 2 А пират ПР Би „ Балтимору ОКО а ел %

Али овај проценат рађања у Београду ни не само да је мали, према другим варошима у Европи, већ последњих година стално се смањује, тако, да је у 1895 г. износио 22:00, у' 1905 г. 20 -40 ју, а у НУВОГ ЛИ 2 ОНИ ко ЈУ пари" -

Узрок овом опадању плодности у Београду, не лежи толико у економским факторима, нити у раси, јер је словенска раса, као што је познатонајплоднија, већ у обичајима, навикама и моралу (побачајима) београдског становништва, у венеричним болестима и позном ступању у браку, у сра