Српски технички лист

= 118 =

је деце умрло у Тој години а колико од Јве—Уте, а кдлико је умрло лица старијих од 5 година. Тако (види таб. УП.) ако погледамо шта нам статистика у томе погледу казује, видићемо :

УП. УМИРАЊЕ ПО ГОДИНАМА,

| | з 16 је, 5 7) = « 5 ~ 525 2. Као | јтња 2) пезез 55 БА ИО 58 | 895 21] ов 2 | Еоварв “| 8 оЕ 5| _ |»>о = о|угвЕеја-| ЉЕ |Е 8 25 | > ој54] =а Бе х | 5 1 1900 1707 108 0 1268 215 0 2 | 1901 | 1699 | 24.34 |802.168 „ |154 85, 1248 177, 3 | 1902 | 1809 | 25.938 |345/216 , |186.116 | 1278 | 8.0 , 4 | 1908 | 1866 | 26.74 |292175 „ |210126 1364 |19.2 „ 5 | 1904 | 1815 | 26.10 |302190. „ |1701170. „ | 1348 189. , 6 | 1905 | 2022 | 25.29 |807.187 „ 190116 „ | 1525 |19.8.,

| | | 7 | 1906 | 2065 | 25.28 |816,183 „ |201117 1548 19,1 .

| | 8 | 1907 | 2020 | 25,78 362/198 „ |161. 88 , 1597 |19.4 , 9 | 1908 | 2081 | 24.40 377/206 „ '183103 , | 1528 [17,9 , 10 1909 | 2285 | 26.05 |350.198 „ |181/100 0, 1755 225,

19869 | 25.82 |3241|193 0ј00|1787 106 9,00] 14.441 19 ојоо

Да је за прошлих 10 година умрло деце у првој години 3241 или 324 просечно годишње или 193 на 1000 живорођене годишње или 16:7 на 100 умрлих.

У 1909. години умрло је деце у првој години 350 или 193 на 1000 живорођене деце или 16:8 на 100 умрлих.

То значи, господо, да од 1009 живорођене деце већ у [-вој години умире скоро '/; 193 деце или да од 100 умрлих долази '/; на децу у |-вој години.

Од |-ве до У-те године морталитет у деце знатно опада, може се рећи за '/, од морталитета деце у Гвој години. Тако од |-ве до У-те године умрло је деце (за последњих 10 тодина 1787 или 106% на 1000 живорођене деце или 9:2%, на 700 умрлих. У 1909. години умрло је деце од |-ве до У-те год. 181 или 100 %/%, на 1000 живорођене деце или 8:2 9/, на 100 умрлих.

Из овога се види, да морталитет дечији јако утиче на општи морталитет и да ће са свим друга слика испасти, ако искључимо |-ву годину и израчунамо морталитет осталог становништва — старијег од једне године,

Тада ћемо добити, да је морталитет био у Београду само 91 ојео На 1000 становника за последњи 10 година или 929 ој На 1000 становника за 1909. годину.

Па и са овим процентом морталитета, господо, не можемо бити задовољни; јер је он још увек врло велики, већи но што је рађање у Београду и већи но што је овај проценат морталитета у другим уређеним санираним варошима на западу, када се одузму умрла деца у |-вој години,

За доказ овога износимо ове најновије датке.

по-

У годипи 1909. умрло је у овим варошима :

Штоколму – 4950 на 340699 ст. или 14:54 на 1000 ст. Гетеборгу 2226 , 163187 „ ,„ 1864, ,„ , Малме 665 „ 81508 „“ „ 1ОТ „са Амстердаму 7439 „ 566860 „ „ 1312, ,„ , Берлину 31844 „2106513 „ ,„ 1512 » ,„ „А Брислу 9808 ЛОМОлО ~ > 19 а Будимпешти 15970 „ 825215 , ,„ 1940 „, ,„ , Сублину ОДО но бево а с 2ОВе 7 Единбургу 5426 „ 355366 , ,„ 1527 „, ,„ , Гласгову 15243 „ 872021 „ „ 2749 , ,„ , Хамбургу 12948 „ 877650 „ „. 14:59 „_ ,„ » Хелзингфорсу 1564 „ 135524 , ,„ 2141, ,„ , Христијанији 3141 „ 237529 „ „ 1822 , „ » Копенхагену 654: „ 450000 „ ,„ 1454 „ ,„ , Лондону 07682 „4833938 „> „1899: 2, >, Либеку ПАВИ РАОВЛОЊ рум 120 бон 7 га Паризу 49104 „2760003 „ ,„ 1743 , ,„, , Петрограду 39254 „1596000 „, '), 2860 , ,„ , Прагу 9377 „ 280694 | 1928 а у Риму 39290 ОВИТОДА 5 1745.» Штетину 432 ву 21400 „ „ 1990 „7 >» Венецији 99887 179266 -— , 2224 „ У » Бечу 34672 „2064037 „, ,„ 1680 „, ,„, , Београду 226 6769 а УБ ОС

Више од Београда умрло јеу овим варошима : Александрији 11954 на 345003 домор. или 34:65 %/0

У 1006 ,„, 67966 стран. ,„ 1480. , Бомбају 34878 „ 977822 стан. „ 9567 , Кајиру 28424 „ 669617 домор. ,„ 4245,

И 962 , 61480 стран. ,„ 1565 , Калкути 28946 „ 1009008 станов. „ 28:69 , Ви видите, господо, да смо ми у Београду далеко, још много далеко, заостали од уређених

— санираних вароши на западу у погледу морталитета. наставиће се —

РАД УДРУЖЕЊА. Поводом пројекта закона о уређењу Министар-

ства Грађевина.

Наглашава да државни и самоуправни инжењери конкуришу цивилним, јер имају рачуна и јефтиније да раде. Али то је на штету државне службе. Такви инжењери заморе се на приватном послу и утроше време, које им је потребно за читање и њихову стручну спрему.

Истина, и државни инжењери, нарочито млађи, раде приватне послове и из нужде, јер су им са-

дашње плате и сувише мале да би само са платом