Српски технички лист
— 124 — · |
5. Односно покре тања генератора помоћу ремена имамо да приметимо, да је фирма Ганц била прва, која је за Рим године 1885. градила непосредно спојене велике машинске јединице. Код мањих постројења је због јефтиније набавке и бољег дејства пробитачније окретање помоћу ремена.
6. Г. Наумовић вели, да машине нису модерно израђене. Жалимо, што не можемо да признамо његов ауторитет, напротив можемо се позвати на факт, да се машине истог типа као у Зајечару употребљавају у целом свету на потпуно задовољство поручиоца, да без прекида дају потребну струју, да су лепеи солидне конструкције и да имају следеће ефекте :
При фактору со Ф = 1 пуног оптерећења: 0:94
при половном оптерећењу 0.91.
Оптерећења соз ф = 0:8 пуног оптерећења 0.925,
при половном оптерећењу 0.89.
(Ове податке умеће јамачно сваки стручњак да цени.
7. Загрејавање лежишта услед нестручне послуге при машинама свуда се догађа, па и у Зајечару, где је фирма Милошевића ставила себи у осталоме сваке похвале достојни културни задатак, да за послугу око машина извежба неколико сељака __ догодиле су се услед тога у почетку неколико незнатних "еисправности.
Фирма Милошевић ће без сумње одобрити ову исправку, пошто ова у свему одговара фактичном стању ствари.
инжењ. М. Слуцки и Ко.
ВЕСТИ. Личне вести. указом Њ. В. Краља од 26. марта ове год. постављен је г. Станојло П. Бабић дипломирани инжењер, за подинжењера друге класе Министарства Грађевина.
Објашњење поводом питања многих, који су намерни да лицитирају УП деоницу канализације (тунел): да ли одредба чл. 3, услова о регулисању раденичког положаја, по којој се „ноћни рад плаћа са двогубом дневном надницом“ важи и за рад у тунелу, Одсек за канализацију, у вези објаве за лицитацију КБр. 264 од Ол 1911 год. као и с 06зиром на чл. 40, „Специјалних и техничких услова за израду УП деонице (тунела)“ даје овим објашњење :
Да за рад у тунелу не важи одредба чл. 3. „Услова о регулисању радничког положаја“, по којој би се „ноћни рад плаћао, са двогубом дневном надницом, већ ће се рад у тунелу и дању и ноћу сматрати као специјалан и једнообразан рад, за који горња одредба чл. 3. „Услова о регулисању рад“ ничког положаја“ а односно награде за ноћни рад не важи.
Ово се доставља интересованим ради знања и управљања
латини тен тениса.
Власник за Удруж. Срп. Одговорни уредник ттампапија
|
Инжењ. и Архитекта Влад. Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета
К. Грегорића и Друга — Београд
Благајникова пошта. |
Г. Дим. В. Милошевић в. инжењер, повереник за окр. крагујевачки послао, нам је покупљену претплату за лист, и то;
по 20 дин. за целу 1910 год. од г. Јанка А. Прекића предуз, из Аранђеловца, г. Игњата Трајковића предуз., Г. Ђоке Михајловића трг., окр. одбора окр. крагујевачког и г. Мате Гајовића предузимача из Кормана.
Г. Милорад 3. Протић виши инжењер, повереник за округ чачански, послао нам је покупљену претплату за лист, и то:
по 20 дин. за целу 1910. год. од г. г. Благоја Луковића предузим. из Ивањице, Ник Лалатовића, Рад. Ајдачића и Лазара Милојевића предузимача из Чачка, и 90 дин. за целу 1911. год. / од г. Антона Стојчевића предуз. из Чачка. |
——
Г. Божидар Минић виши инжењер, повереник за округ
крајински, послао нам је покупљену претплату за лист, и 70: по 20 дин. за целу 1910 год.
од г. Ристе Ивановића предузим, из Неготина и окр. од-
бора окр. крајинског, и 10. дин. за П полгође 1910. г. од г. Манојла Николића предузим, из Неготина.
ит
Г. Антон Шпек надзорник из Аранђеловца послао нам је претплату за лист о0 дин. за целу 1910 год.
др
Г. Боривоје М. Раденковић инжењер, повереник за округ тимочки, послао нам је покупљену претплату за лист и 10: по 40. дин. за целу 1909 и 1910 год. Од г. г. Воје Поповића инжењ. мајора из Зајечара и Карла Чеха инжењера из Књажевца. за целу 1908 и 1909 г. Од г, Вук. Крстића предузим. из Зајечара. 20. дин. за целу 1910 г. Од г. Мих. Ђорђевића предузим. из Зајечара. 10 дин. за 1 полгође 1910 г. Од Мил, Миљковића предузим из Зајечара.
—
Г. Божа Т. Живковић предузим из Крагујевца платио је 90 дин. на име претплате за лист за целу 1010 год.
—
Г. Бож. Минић в. инжењер, повереник за округ Крајински послао нам је накнадно још покупљену претплату и то: по 20 дин. за целу 1910. г. Од г, Ј. Кишевског инжењера из Радујевца иг. Јозеф Маријутића предузимача из Д. Милановца.
П. Митровић ванр'“ професор Универзитета ~