Српски технички лист

— 129 —

хартији, ма како теоријски тачни били, неће му ништа помоћи без искуства, стеченога радом, које му допушта да провери њихову праву тачност и практичну вредност“.

И човек осећа, по жарком убеђењу, које га одушевљава, да би овај син своје породице дао сву науку, коју је могао стећи у школи, за унутрашње и потпуно схватање посла.

Изузимајући г. Г.., шефови Вајтворових радионица, у којима се израђују најфиније алатке и најсавршеније оружје, у геометрији нису отишли даље од Евклида, а у математици од алгебре и ло-

гаритама. (наставиће се)

Здраветвене прилике у Београду.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ ДРЖАНО ОД Ог Војиспава Ж. Ђорђевића

наставак =

Ми не тражимо да Београд постане нека идеално хигијенска варош, у којој неће бити побољевања и умирања, сем од старости; јер то не може да буде.

Ми тражимо, да су здравствене прилике у њему бар сношљиве, да су опасности, које прете његовом здрављу минималне, да је, другим речима, проценат смртности бар 15 на 1000 стан вника, као што је просечно био у већим француским варошима у 1905. години, и као што је данас у Берлину Копенхагену, Штокхолму и др. варошима.

То имамо права да тражимо од оних, који управљају Београхом; јер Београд даје, као што смо видели, такву порезу, какву, по величини, не даје ни једна добро уређена варош на западу порезу у животу људском.

П,

Да потражимо сада, какви су узроци, ше су шако рђаве здравствене прилике у Београду и већи проценат морталитета но у другим добро уређеним и санираним варошима.

Ови узроци могу бити прво, општи, који вреде не само за Београд, но и за остале вароши, а затим специјално београдски, који се тичу једино

Београда. Од вајкада се зна, да је становање по већим

варошима у опште скопчано са већим опасностима за живот, но што је то на селу. И статистика то потврђује: морталитет је на селу мањи но у

варошима. Тако док је на 1000 становника морталитет : у Енглеској (1880 г.) 24,20 у варошима,

дотле је на селу 19.50

Париз

у Белгији (1880г. 2510 у варошима,

дотле је на селу 21.110

у Данској (1880 г.) 23.838 у варошима,

дотле је на селу 2340 у вурошима,

дотле. је на селу 21.10 3040 у варошима,

дотле је на селу 28.00

19.60 у Србијн (19017г.) у Пруској (1901 г ) у Италији (1901 г.)

32.70 у варошима, дотле је на селу 27.80 Ако се запитамо за узрок овога, наћићемо да је овај: 1). Што је се становншишшво по варошима, у културним земљама последњих година, јако нагомилало—удвостручило па и умногостручило. Свуда се опажа, па и код нас, да народ са села одлази у велике вароши, надајући се, да ће тамо наћи 6бо-

| љег и лакшег рада но на селу. Напротив, вароши

у којима се почиње развијати индустрија и трговина постају привлачна сила за раденике са села Сем тога, велике вароши привлаче у се и већи број болесника са села и других мањих вароши због својих већих и боље уређених болница и санаторија, где ови налазе боље и стручније помоћи но на селу. Тај је исти случај и са великим и стручним школама по великим варошима. Отуда нагомилавање народа по што чини те се мења и средина у којој живе људи и спречава нормалан развитак вароши. Последица је тога: веће опасности По здравље сшановника варошких и отуда: у колико је веће нагомилавање људи по варошима, у толико су веће и опасности по здравље њених становника; оне дакле стоје у управној сразмери са популацијом. С тога је за оцену здравља једне вароши врло важно знати : каква је густина њеног становништва, Т. ј. колико на једном одређеном простору има станов-

градовима,

| ника. У том поглецу имамо да поменемо, да је у

1906. години имао: 7.802 хектара са 2,763 093 стан. или 354 становника на 1 хектар,

Лондон 31.611 хектара са 4,750.000 стан.

или 150 становника на ! хектар, Берлин 6.203 хектара са 2,064.677 стан.

или 328 стаиовника на 1 хектар, Београд 1200 хектара“са 80.747 стан.

или 62 становника на ! хектар.

Наравно, да ове цифре нису апсолутне, јер има квартова, у којима је густина мања услед простора неозиданих, приватних и јавних паркоза. Из ових се цифара, господо, јасно види, да Београд није густо насељен, те према томе овај узрок за његов већи морталитет отпада.

2.) Други је узрок већег морбидитата и мор-