Српски технички лист

— 131 —

Ст. Миросављевић наглашава да смо се одрекли приватне праксе и зараде, и онда морамо тражити повећање плата. Код официра је почетна плата формално само 1800 дин., али са разним додацима примање њихово иде 2500 дин. годишње; а пуковници имају плату 7200 динара. Зашто и ми да не добијемо те плате» Предлаже да почетна плата приврем. инжињерима буде 2400 дин., а после сваке 3 године да буде повишица по 600 дин. годишње тако да се после 21 године службе достигне плата 6600 динара. Почетна плата инжињера да буде 3000 динара.

М. Ј. Смиљанић истиче да је забрана приватног рада у тесној вези са овим питањем. Треба млађим људима, без приватне зараде, помоћи и олак шати им живот и |ад на стручном усавршавању. Предлаже да почетна плата привр. инжињерима буде 2400 динара и да им се ове године привремене инжињерске службе рачунају за пензију.

К. Д. Главинић вели да се ове привремене године морају рачунати за пензију, као што су до сада рачунате и подинжињерске године службе. По-

четна плата да буде 2400 дин., а периода за повишицу 3 године.

Налази да је плата 31 начелнике од 6000 дин. мала и да је треба повећати.

Ј. Смедеревац допуњује да начелници треба да имају већу плату него инспектори.

(Затим г. К. Д. Главинић одлази, а г. Вл. Митровић заузима место председавајућег).

Ст. Миаросављевић предлаже да за инспекторе П и 1! класе буду плате 6000 и 6600 дин., а за начелнике 7200 и 8000 динара. Начелници морају живети у Београду те с тога им треба дати и већу плату.

Ј. Смедеревац истиче да је главно за инжињере

издејствовати веће плате, а инспектора и начелника иначе је мало.

Драг. Мирковић понавља да морамо бити скромни и не треба да тежимо генералским платама; треба да се задовољимо са 6600 дин. плате.

М. С. Милошевић истиче важност овога пи. тања, те се вели треба на њему задржати и добро га решити. За начелнике и инспекторе вели да се они воде по општем закону, једнообразно за сва Министарства ; а овде је главно регулисати ово питање у односу на инжињере и тражити за њих мах. 6600 дин. плате; и то је добит. Односно рока за повишицу треба такође регулисати да ли да буду 3 или 4 године» Вели да треба да се користимо оним што нам је већ дао закон о уређењу жељез. дирекције и да тражимо и сад 3 године.

В. Ђурић тражи да се овај рок утврди и прецизира или на 3 или на 4 године.

М. К Поповић вели да је у жељезничком закону ово питање врло праведно решено; ако је један вреднији, треба га раније и унапредити; иначе не би било утакмице.

Ј. Смедеревац слаже се са г. Поповићем и налази, да треба да остане рок за повишице пип. За, мах. 4 године, као што је у Жељ. Закону. Не радимо сви једнако, па не можемо једнако ни напредовати. Треба и по испитима правити разлику и мисли, да ће се и за "инспекторе испит полагати. У опште спремније и способније треба истицати.

Ст. Миросављевић вели да се гопине за периодске повишице морају прецизирати, иначе оставити класе.

7. Симеоновић мисли да би класе могле остати, кад би о унапређењима ценио неки одбор; али пошто то зависи од Министра, боље је завести лериодске повишице.

Вл. Митровић п. председник пита скуп: да ли је за класе или периодске повишицег

17. Гачић је за периодске повишице; јер код класа, онај, који ради, нема ни времена да се за своје унапређење стара, као онај који мање ради; и врло често се унапређују они, који то најмање

заслужују. М. Ј. Смиљанић је такође за периодске пови.

шице, и ако би вели са теоријског гледишта требало упоређивати рад у извесном размаку времена, па по томе и унапређење чинити.

М. С. Милошевић вели да је то тешко питање и да принцип периодских повишица има добрих и рђавих страна; Професори се жале на тај систем и веле, да је са њим учињен назадак: наставници мање раде, а то шкоди струци. Али и он је за периодске повишице; нерадници се овде могу казнити споријим напредовањем.

Вл. Митровић је са теоријског гледишта такође за класе. Али ми у Србији треба да смо за периодске повишице. Посланици нама бришу класе а професори нечујно добијају повишице. Иначе непријатно је кад слабији прескочи бољега. Дакле,

· боље је да и слабији напредује заједно са бољим, него да обојица остају неунапређени.

Предлаже најзад да плата буде: за привремене инжењере и арх. 2 400 дин. почетна плата за инжењере и арх. 3.000 дин. повишице да буде сваке 3 године по 600 дин. тако да инжењер после 12 год. службе добија плату од 6600 дин. Плгте инспектора да буду 6000 и 7000 дин., а плате, начелника 7200 и 8000 дин.

Скуп прима.—

Чл. 38 (грађевин. надзорници).

Ј. Смедеревац тражи да студенти техн. школа, без дипломе инжењерске, могу и без испита добити за надзорнике.

М. С. Милошевић примећава да су предвиђе-

| Наг плате за нечелнике велике и да нам то може цео закон упропастити. Боље је вели односно начелни-

ка и инспектора оставити ограду, а периодске повицице да важе само за инжењере.