Српски технички лист

— 144 —

часу своје каријере, ови инжењери, који ће управљати грађењем машина и стварати нове моделе, нису радили с алатом у рукама ни за најкраће време, у радионици, поред радника. Шта више, и за ниже чинове тежи се, у Француској, томе, да се умањи важност практичнога спремања. У рударској индустрији, на пример, основане су две школе за спремање рударских надзорника, једна у Але-у, а друга у Дуе-у. И шта је било» Врло мало некадашњих ученика из Дуе-а постали су надзорници у рудницима, а из Але-а ниједан. Ови ступају као инжењери у мале руднике, којих има врло много на југу Француске ; они прво траже места у администрацији као геометри-земљомери и контролори рудника. Циљ је промашен. Управа великих рудника у Лену створила је, за своју личну потребу, школу за рударске надзорнике. Упигајте само првога инжењера у Лену зашто за настојнике не узима некадашње ученике из Дуе-а: „Као надзорници они немају доста ауторитета код људи; недостаје им довољно познавање самога рада, а мрско им је да га стекну радећи својим рукама; они радије траже чиновничка места.“ Школа из Дуе-а шаље своје ученике у руднике за време тромесечног распуста, да би се практично спремили ; али, остављени сами себи, ови шегрти — аматери не добијају оно стварно искуство, које је једино у стању да им створи углед код радника. Школа није могла да замени радионицу. Уосталом, држава је осредњи шеф индустрије, ако не и рђав: њен рад коче њене бирократске традиције, Укратко, у Але-у иу Дуе-у она је спјемила само неколико чиновника више.

Међу особљем мостова и путова, ако би требало да неко, уместо инжењера, потпуно познаје све појединости заната, то је „кондуктер,“ а то значи надзорник. Да би се дала прилика кондуктерима да постану инжењери, установљсн је стечај. Чланови комисије су инжењери мостова и путова, све некадашњи политехничари, разуме се. Испитивачи се надају да ће пред собом видети људе, које ће их надмашити у практичном извођењу посла. Заблуда: кандидати су много боље спремни да реше какав проблем из више математике, него да подигну какав насип или мост. Кондуктери, знајући да ће их оцењивати политехничари, зарили су сеу књиге чисте математике и занемарили све остало.

Енглеска држава, напротив, даје своје високе техничке положаје практичарима, који су се показали на послу: на чело ливнице у Вулвичу она је поставила једнога искусног човека, кога је узела из приватне индустрије ; главна улрава поморских грађевина поверена је једном чувеном конструктору. Резултати : „На северној страни Ла-Манша између заповести о грађењу једне оклопнице и њљенога ступања у ескадру прође три године. На јужној, најмање пет година... Радника у арсеналима има мање

него код нас — 19000 према 21000 — па ипак израђују више. Књиговодство је изванредно просто и допушта да се сваке недеље може тачно израчунати трошак на какву грађевину... Наше поморско уређење оснива се на извесној врсти систематског неповерења (увек комисије: планови за грађевину, које је начинио један инжењер, дају се на преглед грађевинском савету, испитују се и мењају често према супротним мишљењима...) поверење је, напротив основ система наших суседа, поверење које подстиче предузимљивост, остављајући чиновницима различних редова довољну слободу рада... али не одричући се строгога надзора... Крајњи резултати јесу: простота уређења, старање да се одржи лична одговорност, јединство у управљању... сваки позив рада на заједничком делу бсз узалудног усиљавања, са најмањом мером формалности. Није занемарено ништа, што може помоћи у исто време и сталан надзор и брзо пзвршивање.“')

Енглеска је врло дуго била без учених инжењера; и не изгледа да јој је то што нахудило. Она је могла, без озбиљних незгода, шта више са сјајним успехом, да изведе један груб емпиризам. Захваљујући изванредној плодности својих доњих слојева, она је могла уштедити себи труд да се довија и да штеди. Зашто би, у својим угљеним рудницима,

| по изгледу неисцрпним, где сваки удар пијуком

обара читаву стену чистога угља, примењивала

| строга правила научне експлоатације, без којих би

наши рудници у Па-де-Кале, чије су жице врло неједнаке и где природне тешкоће повлаче знатне трошкове у администрацији, у место добитка пока-

зивали губитке >

Други пример истиче основну разлику у начину индустријског рада с једне и с друге стране Ла Манша. Пре неколико година, један инжењер за барут и шалитру, г. Анри Бутли, који је управљао фабриком у Сен-Фону (Рона), где се справља сода,') отишао је у Енглеску да посети сличне фабрике. И ево шта је нашао : чим је Енглески фабрикант пронашао начин, који, према курсу соде на берзи даје лепу добит, он с, великим трошком подиже огромну фабрику. Поплави пијацу својим производима, предузима огромне послове. У најкраћем року он потпуно искористи свој начин рада. За врло кратко време, пошто је имао велику добит на многим пословима, овај индустријалац је умртвио свој капитал. Ако тада пронађе какав нов начин фабрикације, потлуна промена справа и, према томс, ново улагање великих сума не плаше га

1) Те Тетрз од 3. и 5. маја 1894. Саопштења г. Жорта Комери, нар. посланика, члана анкетне комисије о марини.

1) Ова фабрика припада друштву Сен Гобен.