Српски технички лист

— 145 —

нимало. Али, ни у једном часу он нема времена да мисли на мале уштеде, на постепено преиначавање. Француски инжењер поступа сасвим друкчије. Он ради по извесном начину, који мора да искористи потпуно, али мудро, полагано, јер не би могао наћи потребан капитал да наједанпут мења машине. Он је дакле приморан да усвоји консервативну политику. Чудесима вештине он постиже да оствари 30 — 40 на сто уштеде на трошковима производње Непрестано истражујући научно упрошћавање справа, он има иза себе неодлучне капиталисте, а са собом не врло смеле трговце: он не би нашао помоћи ни потпоре за наглу и потпуну промену рада и машина,

Енглез се не задржава ни на ситним средствима ни на малим уштедама; он најрадије покушава скупе операције, јер се на њима може много да заради, једном речи он ставља на коцку све за све. И он триумфује у новим земљама, где су извори непресушни, где срећа, добра или рђава, нема граница, где је изглед на добит скоро бескрајан. Њихови инжењери, врло ограниченог образовања, подигли су жељезнице, мостове, фабрике на свима географским ширинама, дела ових смелих људи доносе велике дивиденде и трају, Наши учени инжењери остају у Француској, што је могуће ближе Паризу, и отимају се о места у државној служби или каквом великом повлашћеном друштву. Ако се каквим сувише ретким случајем, који одважи да оде у нове земље и нађс одједном усред трњака, прашуме или пустиње, он не уме ни да са окрене. Његово зкање из књига, његови лепи нацртии његово лабораторијско искуство нису му ни за шта; он по читаве месеце стоји пред каквом препреком коју Енглез савлађује за неколико недеља грубим средствима свога практичног искуства.)

Без сумње, и у Француској, као и у Енглеској, велика предузећа основали су необразовани људи,

2) Навешћу овде за пример једнога Енглеза, Р. Д.., коме је сад двадесет и девет година. Он је хтео да буде жељезнички инжењер. Ступио је у једну фабрику у Глазгову и свршио неколико курсева. Одмах су му на месту показали како се гради гвоздени пут и остале радове. За тим је, у двадесетој години отишао у Јужну Америку, у служби једног великог енглеског предузећа јавних радова, годинама је градио жељезнице у Бразилији, Парагвају, Уругвају, републици Аргентини (од Корбоде до Боливијске границе). У Аргентинској провинцији Салта-Фе нашао је једног француског инжењера, који је као први свршио Централну Школу, а који је наишао на највеће тешкоће при подизању једног дрненог моста на реци Саладо и застао са послом пуних осам месеци. Р. Д.., мисли да ће за три месеца прећи Саладо. Француз би у Француској умсо подоћи леп камени или гвоздени мост, према свима правилима; али је био неспособан да се нађе у новој земљи и да се користи оним, што му пружа прашума, |

који су почели од ничега Кај (Са) је у почетку био казанџијски радник, који је једва умео да чита и да пише: иза себе је оставио металургијску фабрику, која може да служи за углед. Шнајдер, мали банкарски чиновник, кога су у двадесетпетој години за нужду начинили директором ковнице у Базеју, а затим га поставили за управника у Крезо-у, створио је од њега ово, што сви знамо. Годен, прво прост радник, основао је фабрику и радничку насеобину у Гиху; додајте Мелијера, дрогеристу у Ноазијелу на Мајни, и толике друге. Међу онима, који су код нас организовали велика предузећа или пронашли нове начине рада, врло мало њих били су дипломирани инжењери, који су свршили стручне школе. Али у ствари, данас,. нашој великој индустрији, нашим великим удружењима, нашим великим државним установама стоји на челу штаб политехничара, а то значи људи, образованих у школи чисте теорије.') То је штаб администратора, чији је посао: много више да надзиравају него да управљају извођењем; он пази да се све ради по правилима, јер ми у Француској не бисмо могли живети без правилника. Али кад овај штаб не би имад под руком опробане раднике, јасно је, да машина не

би могла функционисати. ') Енглеска индустрија, као и наша, срећно је

привела крају огромна предузећа, за која није била довољна приб .ижност, него су се морали утврдити тачни и сложени предрачуни: после моста у Форту, она је довршила канал од Манчестра до мора.“ Па ипак она није имала скуп генералштаб, који крунише нашу индустрију: откуда је, не рачунајући брзину извођења и погодност организације, велика уштеда на општим издацима. Наши инжењери одговарају да је то, напротив уштеда која скупо стаје енглеску индустрију, и да емпиризам, и ако има својих добрих страна, зацело нема особину да обори

5) Управник једнога од највећих металургијских предузећа у Француској, и сам некадашњи политехничар, рекао је недавно: „Ми смо престали да примамо политехничаре. Њима недостаје енергије и решености. Они не умеју ни да се одлуче, ни да заповедају, ни да говоре људима. Њих су изнурили конкурси и прерана премореност. Они више немају полета.“

5) Дешава се, али ретко, да се прост радник уздигне до највиших положаја. Може се навести случај са г. Верлаком, који је недавно умро и који је од дрводељског радника постао први инжењер радионица у Сену (Зеупе). Он је прошао кроз занатлијску школу Тулонског арсенала.

2) Овде се говори само о техн. предрачунима, који су послужили као основа раду. Финансијски предрачуни су били прекорачени, као код већине сличних предузећа: рачунало се, да ће 250 милиона динара бити довољни да се канал доврши, а потрошило се 375 милиона. Али је канал свршен; и предат саобраћају 1. Јануара 1894,