Српски технички лист

У Београду |

БРОЈ 24.

ТЕК

ГОД. ХХЕ,

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ: Калдрмисање Македонске улице у Београду од К. стр. 181— Стечај за израду планова и предрачуна за канализацију и водовод града Ниша од 5. Р. В. стр. 188. — Примена ојачаног бетона код железница (наставиће се) стр, 184. Електротехника: Ниагарски водопади (подужиће се) саопштава Ј. стр. 187. Вести: Личне вести. Грађевинарске вести. Члановима Удружења: месна екскурзија стр. 188.—

Калдрмисање Македонске улице у Београду.

У Београдској општини водила се жучна борба око тога, да се за директора техничких радова доведе сгранац. Када се у томе успело, онда је борба пренета на други терен, одакле да се доведе странац, и најзад су пре владали они, који су желели Француза, те је Француз и дошао.

Чим је тај странац, г. Леже, крочио у Београд, скоро сви наши дневни листови поздравили су га као спасиоца Београда потцењујући при том наше домаће стручњаке, а председник општине задивио се, како тај човек (плаћен са 25000 дин. годишње) разуме план Београда.

Ми до сада нисмо говорили ништа о новоме директору, зато, што смо чекали да видимо његов рад. Истина чули смо, да се изразио н. пр. о регулацији Београда да не ваља, то је тачно алито ими већ одавно знамо, чули смо за извесне идеје и предлоге, чије би извршење стало на милијоне. Било је таквих идеја и предлога и раније, али Београд нема срестава ни за најпрече потребе, а још мањс за остварење ових идеја и предлога.

Сада се већ појавио и први рад г. Лежеа а то је калдрмисање Македонске улице. Истину да кажемо, ми смо очекивали нешто друго. Ми смо се надали, да ће г. директор првенствено настати на томе, да се једном рашчисти питање о регулационим плановима и регулацији Београда, јер данасу општини

београдској нико не гна позитивно које ре-

гулативе важе, на оним дроњавим копијама

| што их општина још има; у грађевинском се

одељку не зна где су оригинални Халачијеви планови, за које је у своје време плаћено 80 хиљада динара; даље, да ће се сва снага употребити на израду регулације и нивелације где то још није урађено у Београду, те да се поједини грађани више не штете, јер док држава тражи порезу на празне плацеве, грађевински закон и закон о местима забрањују подизање зграда, када нема-утврђене-регулације или нивелације.

Место регулације и нивелације као основице за даљи рад, г. Леже даје Београду нову калдрму у Македонској улици. Паи то је добро и то је добит, само да видимо на какав се то начин ради.

Предвиђено је да се калдрма изради од базалтоида, материјала за Београд новог. Прорачунато је, да ће тај посао коштати око 200 хиљада динара. Рад је почет и иде својим током, а када је покварена стара калдрма, онда је неколико дневних листова похвалило брзину рада и енергичност; сада се већ буне и веле, да се Француз посрбио, јер су извесно мислили, да се калдрма може тако исто брзо направити, као што се може покварити. Дневни листови сада критикују рад са толико исто компетенције, са колико су раније хвалили. Ми ћемо тај рад посматрати с друге тачке гледишта.

За општинске грађевине још увек важи закон о подизању јавних грађевина, а тај 38кон пригњечио је од скора и закон о државном рачуноводству. Закон је закон и свако му се мора покоравати, али се општина бео-