Српски технички лист

— 182 —

градска са г. Лежеом одметнула од закона и ради газећи закон.

По закону о подизању јавних грађевина за сваки посао мора се претходно израдити план и предрачун, који одобрава Министар Грађевина. То није учињено за калдрмисање Македонске улице и о је прва повреда закона.

Закон о државноме рачуноводству наређује, да се за све веће грађевине (од 5000 дин. вредности на више) морају држати офе;талне лицитације, а када вредност посла прелази преко 50 хиљада динара, онда лицитације одобрава само Министарски Савет. Овде је друга повреда закона, јер није било никакве лицитације, него је доведен са стране неки предузимач, коме је посао уступљен простом погодбом и ако његова вредност износи око 200 хиљада динара. Један наш инжењер одговарао је зато, што није знао да се код једне општ. суднице или школе прави некакав нужник у вредности 200 до 300 динара без лицитације и једва се испетљао.

Даље, по прописима закона о подизању јавних грађевина сваки план мора бити потписан од пројектанта, да би се знало ко за то одговара. Кажу, да г. Леже има ту добру особину, да планове не потписује а по њима извршује рад, то је трећа повреда закона.

Пројектанту овога посла г. Лежеу није се свидела регулација и нивелација ове—Македонске улице, а вероватно је, да и није добра. Г. Леже је брзо прешао преко ове незгоде, изменио је и нивелацију и регулацију и према тим изменама почео је рад и игвршење калдрме. Међутим, регулација и нивелација, по прописима закона о местима у Србији, може се мењати само по одобрењу Министра Грађевина и Министра Унутрашњих Дела, то одобрење није издејствовано а ради се, то је четврта повреда закона.

По ономе, што смо ми сазнали, калдрмисање Македонске улице требало је да кошта око 200 хиљада динара, али чим је рад почет, одмах су се појавили неки непредвиђени радови, како се прича, у вредности око 80 хиљада динара. Те непредвиђене радове извршује општина у сопственој режији. Ако је ово тачно, да се у самом почетку рада појављују овако велики непредвиђени радови, који износе 40", онда се човек и нехотице мора запитати, са колико је озбиљности, знања и разумевања цео овај посао смишљен, пројектован и отпочет 2! Један наш инжењер при грађењу једнога дела железничке пруге имао је за 9 хиљада динара непредвиђених

радова на послу, који је погођен за 800 хиљада динара (нешто више од 1',), и тај човек имао је доста кубуре и невоље док је доказао потребу тих радова на послу, који није сн ни студирао ни пројектовао, а тек, грађеље железничке пруге (и то у тешкоме терену) и калдрме у Македонској улици није једно исто — то сви наши читаоци врло добро знају. Наш је инжењер био крив за вишак у раду од 1', и нешто више, странац може имати и 40'%, па да га не заболи глава, и да опет постане стручњак и зналац првог реда.

Казали смо већ, да општина у сопственој режији извршује непредвиђене радове у Македонској улици, а закон о подизању јавних грађевива, који важи и за све општинске грађевине, не познаје рад у режиј“, сваки такав рад сузбијан је и кажњаван као повреда закона, и то је пета повреда закона.

Да је све ово учинио који од наших инжењера, онда би за тако ревносан и енергичан рад добио награду: одмор у непосредној близини Пожаревца, бесплатан стан и храну а псврх тога и једнога „тјелохранитеља,“ да га причува, да му се не би што лоше десило.

Ми не кривимо г. Лежеа за овакав рад него оне, кој: су око њега и који су били дужни, да му даду тачна, поуздана и искрена обавештења о земаљским законима. Не сумњамо ни у добру вољу и умешност г. Лежеа да што створи, и за то ћемо овде поста-

вити и једно питање, У Београдским улицама под земљом и

над земљом има много постројења: водовод пијаће воде, сада се гради водовод за поливање улица, телефонски каблови, телеграфски каблови, каблови друштва за електрично осветљење, општински канали у вези за приватним имањима, катастарске сталне тачке, уличне фиксне осе за регулацију (2), нивелманске тачке, трамвајске пруге и друго. Колико год има постројења, толико и институција које воде бригу о тим постројењима независно једна од друге. Хоће ли г. Леже, када већ има толик) воље и истрајности, постарати се и успети, да у Београду створи улични катастарг Преко овога питања не треба олако прећи.

Да завршимо. Под условима, под којима ради г. Леже а то су: закопи не постоје и собе дие соше и ако нема никакве 1огсе тајецге могао би сваки наш инжењер радити и показати велики успех, а нарочито ако би