Српски технички лист

— 202 —

2. Д. Маслаћ. Литература о армираном бетону је велика и сва су питања већ разрађена, те се није ни могао очекивати неки нарочито оригиналан рад. У многим конкурсима даје се награда за релативно најбољи рад. па како јеи овај рад, од три поднета, рслативно најбољи, могао би се и наградити, али ми то нисмо учинили, пошто се њиме није добило оно што се тражило. Али смо нашли да је право, да се овај рад као најбољи откупи за 150 динара.,

г. Владимир Поповић. Право оцењивачког Суда је да распорећује награде, чак и кад се не појави довољан број утакмичара у оном облику какав се тражи. Дакле Управа је правилно урадила што је усвојила предлог Оцењивачког Суда, и онда се не може гласати, да ли треба дати 150 или 500 динара јер је то већ оцењивачки суд решио. За преосталих 350 дин. треба расписати нов конкурс али у њему означити и то, колики тре ба да буде обим текста.

г. М. Турудић. Ја сам мислио, ако сеусвоји предлог оцењивачког Суда, да се осталих 350 дин. врати Дирекцији Раљске Фабрике а да фабрика стави бесплатно на расположење Мин, Нар Привреде потребну количину цемента за израду једног моста од армираног бетона преко Топчид, реке, којим би се постигло са практичне стране оно, што се хтело теоријском расправом о ојач. бетону.

Ј. Јирачек. Да не бисмо више губили време око овога питања предлажем, да се стави на гласање предлог Управе.

Н. Смиљанић. Слаже се са предлогом г. Јирачека.

М. Павловић. Да ли скуп има право да решава по овој ствари >

Д. Маслаћ. Ових 500 динара фабрика није дала за рекламу, већ да се распише кон“ курс за једну добру и испрпну расправу 0 армираном бетону у којој би се поред оста лога, изложиле све добре стране објеката од армираног бетона, али и све тешкоће око израде тих објеката.

Конкурс је расписан и поднети радови нису дали очекиване резултате, с тоге се и релативно најбољем раду не даје расписана награда, већ се откупљује са 150 динара, а за остатак мислимо да се добије ипак нешто добро написано о армираном бетону, што би се могло штампати у Техничком Листу. Ствар није толико важна да о њој треба више дискутовати. Предлог г. Турудића компликује

ствар, те држим, да не треба да улазимо у решавање истога.

М. Павлавић, Ја остајем при томе, да ако се раду не може дати расписана награда не треба га ни откупљивати. (Сем тога питање је, да ли би Дирекција Раљске фабрике пристала на овакро решење.

Секретар Н. М. Смиљанић чита пасус из писма Раљске Фабрике којим опуномоћава Управу Удружења да ствар изведе онако, ка-

ко за најбоље нађе.

г. Ј. Смедеревац. Треба да примимо предлог Оцењивачког Суда и Управе. Оцењивачки Суд је радио по нашем овлашћењу, ми смо га за то умолили и сада је право, да усвојимо његов предлог, а шта ће се са 350 дин. то је друга ствар, 0 томе нека решава Управни Одбор.

г. „К. Д. Радовић. Ми смо сео овој ствари довољно обавестили и даља дискуси“ ја је непотребна. Види се из писма фабрике

да скуп нема лрава решавања о овој ствари, те за то нека Управа реши ово питање.

г. Д. Мирковић. Није требало ову ствар ни износити пред скуп, или кад је већ изнета онда је треба и решити. Ја мислим да се не можс откупљивати рад, кад није такве вредности да се може штампати него треба и овај одбити па расписати нов конкурс.

Председник. Ово је ствар која се тиче целог инжењерског Удружења, и Управа је сматрала за своју дужност, да изнесе пред

скуп резултат постигнут по овој ствари, а скуп има да прими изнети предлог или не.

Ко је против предлога Оцењивачког Суда и Управног, Одбори нека дигне руку.

Већином гласова (против гласали 10) усваја се предлог да се, рад под мотом. „Будућност смелих јеконструкција у армираном бетону“ откупи са сумом од 150 дин. ако писац на то пристане, аса 350 дин. да се нагр“ди најбоље написан и штампан у Техн. Листу у то-

ку године чланак о армираном бетону.

Председник. Прима ли скуп да се пре длог г. Турудића стави до знања згодним начином Дирекцији Раљске Фабрике цемента 2 Прима !

(Наставиће се)