Српски технички лист

— 208 —

ча, јер он нуди, да испоручује дрво у партијама како потреба захте, т. ј. испоручиваће онолико, колико је кад општини потребно, те неће бити потребе да општина прави нарочите магацине за чување дрвета, нити“да плаћа за девет месеци у на-

пред материјал као што би то био случај са понудом Х.

Две потпуно разне понуде и опет свата од њих има првенстго. Зато, они, који набављају то дрво, треба зрело да промисле шта им треба и према томе да пропишу услове тако, да сви понуђачи подносе понуде на једној истој основици, јер се само тако може тачно и правилно ценити понуда.

Да овакав рад одштине београдске нема ослонца ни у једном закону није потребно ни помињати, а да ли ће ко протестовати то ће се видети“ Једно је само неразумљиво: зашто спава Министарство Грађевина и Главна Контрола, а за Београђане и не питамо, јер ни много важнији догађаји ни. су били у стању, да их пробуде из њихове апатије.

Бор.

Општинек»=љ поепа.

„Штампа“ у своме 165. броју од 18. ов. м. донела је вест, да ће се у Кнез Михајловој улици у Београду израдити коловоз од дрвених коцака а тротоар од вгсфалта.

У исто време „Штампа“ саопштава, да би г. Леже радо пристао, да би општина добила што јефтинеје цене за обе те врсте калдрме, да Кнез Михаилову улицу калдрмише у својој режији. А као неку нарочиту повластицу додаје, да ће се употребити домаће дрво (као да би га било јевтиније донети са Тасманије или из Аустралије).

Интересни појави: ако г. Леже ради у својој режији, онда је он предузимач према општини и ако је у њеној служби, и онда није никакво чудо, што би се радо примио тога посла. Ну ми не идемо та-

ко далеко, верујемо да је то омашка и да би сег,

Леже радо примио, да тај посао уради у општинској режији.

Ми се само питамо, који је тај законски став, који одобрава такав рад 2:

Општина Београдска треба да води рачуна о томе, да поред Министра Грађевина постоји и Главна Контрола, а поред ње и збор грађана.

Сви озбиљни инжењери, који имају искуства у раду, одлично знају, да је рад у сопственој режији најскупљи.

Изволте само напред! Маћедонска улица још није свршена, с,

ВЕСТИ.

Члан. Добротвор. Ветеран међу нашим ин жињерима, редовни и ревносни члан нашега Удуружења од његова постанка, пензионисани г. Живадин Димитријевић из Крагујевца, уписао се за члана добротвора нашег Удружења са улогом 500.—динара и тиме поново засведочио сроју љубав према својој професији и нашем Удртжењу.

Хвала г. Димитријевићу.

Личне вести.

Указом Њ. В. Краља од 18. јуна: Уважена је оставка на државну службу г. Кле-

| ментију Букавцу инжењеру Ш кл.

Стављен је у стање покоја г. Настас Поповић виши инжењер.

Постављеи је за инжењера Ш клабе Министарства Грађевина по старом г. Владимир Ђ. Игњато вић инжењер исте класе Управе за Грађење.

Постављен је у Дир. Срп. Држ. Железница за подинжењера друге класе г. Миливоје М. Војковић свр. техничар.

5, Постављен је у Управи за железница за подинжињера друге класе П. Бабића.

грђење Нових г. Стојан

Уредиштву „Српског Железничара“

Уредништво „Срп. Техничког Листа“ моли уредништво „Срп. Железничара“ да изјави:

1., који је тај „бив. друмски инжењер који се случајно нашао на железници“ и који је дао план за „Чир у Марсовцу“ т ј. за дозиђивање чекаонице на Марковачкој станици; и

9. каква је разлика између друмских и железничких инжењера.

Да управимо овако тражење, даје нам право: цинизам у вестима „Срп. Железничара“ бр. 24. од 119. јуна 1911. год., багателисање потцењивање и непознавање ствари и најзад право на самоодбрану. —

Када добијемо одговор на постављена питања онда ће се Удружење Срп. Инжењера и Архитекта обратити молбом господину Мипистру Грађевина да се ово исљеди и кривац го заслузи казни; то је прво, а што се тиче племства, тај је разговор давно завршен. Ми ништа нећемо изгубити, на против, ми добијамо ако се тај разговор понова покрене. И ми смо за то, да сваки иде на своје место. Можда

| би неко сада, за време овога штрајка, могао што

ућарити.

Власник УдружмаСрп. Инжењ. и Архитекта Душан Божић инжењер Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд