Српски технички лист
— 226 —
По свршеном пребројавању гласачких листића_председник објављује резултат гласања: Добили су:
г. В. Митровић 22 гласа „ Д. Божић 47, „ Д. Мирковић 4 „ 5: Поповић а
„ Ј. Шафарик 20 Е „ Б. Поповић 20 „ Д. Маслаћ 299. , „ М. Павлићевић 27 , „ Ј. Николић А „ М. Попови 9
„ М. Смиљанић О Е-Е
Још двадесет и два кандидата добили су разан број гласова од 8 до 1.
Према томе изабрани су:
г. Д: Божић са 47 гласова +
„ Д. Мирковић , 41 2
„ Бор. Поповић ,„ 38 М
„ Драг. Маслаћ ,„ 29 8
„ М. Павлићевић , 27
„ Ј. Шафарик _, 26 5
Д Мирковић. Не могу се примити чланства због тога, што сам и сувише заузет пословима. Чује се. Управа ће, ако се г. Мирковић не може примити, на његово место узети члана, који долази по реду.
Председник. На дневном је реду избор 3 члана надзорног одбора.
"Чеда Гагић. Да не бисмо губили време гласајући листићима, предлажем да се акламацијом изберу за чланове Надзорног Одбора г. г.: | :
Јован Смедеревац,
Милутин Сарић и
Данило Владисављевић.
Председник Прима ли скуп предлог г, Гагићаг Прима!
Председник. (Објављујем да су за чланове надзорног одбора изабрати акламацијом Гг. Г.:
Јован Смедеревац,
Милутин Сарић и
Данило Владисављевић.
Председник. На дневном су реду питања и предлози.
Има један писмени предлог г. Милана Аћимовића. Молим скуп да га саслуша.
Секретар. Чита предлог, који гласи:
Главном скупу инжињера и архитекта.
И ако је донекле законом о урећењу Ми нистарства Грађевина и Дирекције државних железница предвиђено, какви услови треба
да се испуне, да се добија и носи титула инжињера, и према томе ко има права да врши послове техничке природе у Србији. Нарочито у последње време учестали су људи, без стручних квалификација са титулом „инжињер“, самовласно, да на уштрб угледа и интереса целокупне инжињерске струке у Србији врше техничке послове.
Што појединци, услед недовољне државне контроле позваних држовних власти присвајају себи титуле инжињера и што врше техничке послове врло често користе се и несавесношљу на жалост неких у струци, који за неколико динара, потписују планове и тиме изигравају законска наређења, да се п разумети, али да и сама државна надлештва, постављају људе без техничке спреме и квалификација на послове о којима слабо појма имају то се не да разумети. Један конкретан пример, поред масе других примера, навешгемо војно-технички завод у Крагујевцу, где су на челу свију одељења у заводу, сем једног јединог машинског инжињера, управници радионица, без икакве стручне техничке спреме, који су или непосредни руковаоци техничких радова, или технички администратори.
Данас, када радови свију врста и занимања и професија захтевају неминовио стручне образоване људе у интересу сталног прогреса или рационалне производње, нарочито на колосалном широком пољу технике, данас на жалост нашу, у Србији велики број сваштара махом недоучених ђака, користећи се никаквом контролом државних власти, раде некажњено све шехничке послове, присвајају себи самовласно титулу инжињера, па чак протежирањем државе у извесним техничким државним институцијама седе на челу људи без икакве техничке стручне спреме.
Ове жалосне појаве које се директно нас тичу износим у најопштијој форми, пред форум свију правих и истинских техничких радника у Србији и молим Главни Скуп да у интересу целокупне техничке струке, угледа и доброг гласа њеног, узме у претрес ово питање по нашем мишљењу, врло акутно, и једним, меморандумом умоли господина Министра Грађевина као шефа целокупне грађевинске струке у земљи, да заштити на првом месту интересе инжињера и спасе име, гласи углед њихов, законским путем, и да настане да се у свима државним техничким установама, где нису стручни техничари, замене стручним технички образованим персоналом.
29. маја 1911,
Редовни члан удружења Београд
инж. М. М. Аћимовић