Српски технички лист

— 259 —

Многи су усавршили и постоље, прибор за залетање и вожњу. То постоље има нарочито многим условима да се прилагоди, зато и има врло много разноликих конструкција. Али се још осећа, да баш то постоље врло много спутава и најбрже летелице у кретању. Има покушаја да се постоље (колица) удеси тако, да се може увући у апарат. Ово је велика компликација али је у исти мах и проблем благодаран за решавање.

Машина 'Маепзлегз (сл. 6.) која јеу осталом ванредно добро скројена, показује: како се данас замишља брзолетни аероплан. Овде је особено што су крила врло слична тичијим крилима. Ово стоји у вези с тежњом

да се добије аутоматска стабилност летелица.

У потпуној мери, готово _ ропски, подражена су тичија крила на апарату у та крила вата се и ветар Чудно је

да су по истом принципу конструјисана и крила најстарије летелице коју је конструјисао француз Адег; та су се крила чак могла

И СКЛОПИТИ.

Највеће сличности с тичијим обликом има апарат назван „Тацђе“ —- „Голуб“ који је

конструјисао Еблећ. Чак и кад дувају слабије буре готово није потребно крманити и кад мотор добро ради, летелица се полако уздиже и

лети унапред.

С конструктивног гледишта боље су кру-

те конструкције и што простије с једноликим деловима како би фабрикација била јефтинија.

У том се погледу одликују машине „Моји“ сл. 7. а нарочито „Рагтап“ који је чврст систем

Сл. 7. Биплан Уојзп 1910.

применио и при конструкцији свог моноплана. Правоугла крила мало су мање економична но заокругљена, то доказује аеродинамика. Као тип правоуглих крила служи моноплан „Ттаја“ (Париз —Мадритска утакмица) и Ап(отене (сл. 8)

Слика 8.

Као средина између облика тичијих крила и правоуглих и данас још стоји тип Вјепо! (сл. 9. и 10.) на који су се угледалии многи добри немачки конструктори н. пр. Напап. Овај облик који је у осталом произашао из