Српски технички лист

— 282 —

да Ноје није био запустио канал, којим је јошу прастара времена отицала сувишна вода из Еуфрата у низији Пизона (прву од четири реке Постања) у једну величанствену водојажу од природе створену.

Дакле увек само напред — где је то у питању са подизањем резервоара за задржавање воде и њиховим неизоставним пратиоцима радовима на регулацију брдских потока, јер ови су, па ма они моментално још толико скупи изгледали, увек економичнији него уобичајена регулација. Иначе смо принуђени да код обрнутог тока рада израдимо профил за највећу велику воду, која би се после накнадног подизања водојаже могао много мањи узети, као што је то случај на горњој Елби од км. 7,6 до 11,00 и одатле до км. 15 сниже места где се сада подиже водојажа код Краузебаудсн-а. На поменутој деоници димензиониран је профил за 250 однос. 260 м'/зес. у место да је димензиониран за 110 однос. 120 м'/вес. који ће бити потребан по извршењу водојаже.

Или ће иначе — као н. пр. у сливу Егера — у будућности наступити потреба за подизањем разних резервоара, који ће имати да утичу на побољшање прилика у погледу велике воде у Егру, односно да паралишу измену речног режима, која је наступила услед извршене регулације на појединим деоницама, Или да ли треба да цитирам мишљење централног комитета за хидротехничке послове у Краљевини Чешкој у погледу Аупе, Метаве, Адлера, Мораве и т. у. по коме у оваквим случајевима штетне последице извршених регулација такође помоћу накнадно подигнутих резервоара треба уклањатиг (стр. 59 и 27 до 38 дез ; а! Неп Таебокензђепсћ«е5). У колико се више користи буде везивало за водојаже, у толико ће оне бити економичније и у колико се њих више може саградити, у толико је њихово дејство сигурније. Као најближа сврха која се за подизање резервоара везује, јесте њено искоришћавање у служби пољопривреде, даље корист водене снаге у индустрији и појачавање мале водеу корпст индустрије, пловидбе и пољопривреде. У најлепшој сагласности и чувању разних интереса решено је са успехом питање о подизању водојажа у Северо-источној Чешкој у герличкој Најси. Појимајући потлуно важност ових грађевина суседна Саксонска знатно је потпомогла њихово извршење.

— Наставиће се —

Дељење угла на тројг графичком методом.

Е. Т. ЏемеШуе у часопису Епоепеппа Мез5 показао је графичку методу за трисекцију угла, која је основана на једној до сад нсзапаженој особини угла подељеног на три дела,

Ако је АО В сл. 1 угао подељен на три јед-

У |

пе за ни га ке мг ара 73509

Сл. 1

нака дела зрацима О5 и ОТ. Тачка А и В су на једнакој даљини ! од темена угла. Спојимо те две тачке, У тачци В подигнимо управну на А В, праву ВН, која сече "зрак ОТ у тачци Н. Лако је увидети да је НТ=2Х ОВ = 2 |; јер ако из (0 спустимо нормалу на А В до тачке М и ако одсе. чемо О Џ = О07Т а спојимо Т са Џ, онда имамо:

МЕ Ти

от — тмМ из троуглова ОМТ иНнвВтТ; а изтроуглова О ТВ

ТЏ ТВ гр ИВЕ У ме % от — ОВ

Деобом ових размера добија се

Ти ТМ

НТ ___ ов

итџ—597=>9>7ТМ аотудНт=гхоВ=21

Конструкција је сад оваква: На крацима да ног угла одсећићемо најпре једнаке дужи О = ОВ спојићемо А и Ви на једном пружнику пренећемо дуж г АВ = РО а у тачци В подићићемо нормалу Ву. Сад се прислони пружник тако, да пролази кроз тачку О и удешава да Р падне на праву АВ а 0 на праву Ву.