Српски технички лист

= 297 56

На левом стубу нађено, је опет услед нетачне сондаже, да дно темељу треба спустити око 1.50 м. Па, пошто је побивена оплата кратка, предвиђано је, да се оплата продужи гвозденом оплатом, постављеном у већ побивеној оплати.

Кад је сада, у најлепшем добу за овакви посао, почета спуштати та гвоздена оплата, изненада предузимачу стави забрану један му лиферант камена за исти мост на машине, алате па и на цемент и све дигне са радилишта. Те тако се и ту има већ 10 дана престало са радом.

Поред других измена првобитног пројекта и предрачуна и код овога се моста, као

код оних код Врањске Бање и у Владичнном |

Хану, црпљење воде врши центрифугалном пумпом окретаном локомобилом. Отуда окончани рачун, вероватно, неће ни личити на предрачун, нарочито по својој величини. Јер ће, можда, бити и два пута већи од пре драчуна.

Али нека и то буде само да хоће, да једном буду готови стубови за ове мостове да се наручују гвоздене конструкције. Јер и овако им се отеже историја грађења по времену и по догађајима.

ЈМ. Мост преко Власинеу Власотинцу и други мостови из окружног зајма.

На истом важном путу Лесковац—Власотинце—Свође бугар гранипа а у самој варошици Власотинцу преко Власине подићиће се мост од 60 м. отвара по пројекту г. Св. Јовановића, шефа грађевинског одељка окр. врањског.

За израду стубова овоме мосту скоро је одобрена лицитација, која је остала наК. Крајинчанину и сину Ставри из Власотинаца.

(Сад се пак пројектује још један мост од 60 м. отвора на истом путу у Свођу, где се од овога пута одваја пут за Пирот а преко реке Љуборађе. И тиме ће вероватно бити исцрпен зајам одређен за подизање мостова у врањском округу.

12 УШ—1911.

Врање. Ј. 0. 3.

Пошто 0 локомотивама (ба прегрејаном паром „Неј фалар! ~ 10о0отао те.“

Пише Милан ГРЕБЕНАРОВИЋ ДИПЛОМ. МАШИН. инж,

= наставак —

Да би се што лакше могла увидети надмоћност локомотива са прегрејаном паром

над локомотивама без прегрејача, табеларни преглед.

Резултати. изложени у приложеном табеларном прегледу, добивени су под разним саобраћајним околностима на европским и американским жељезницама, а односе се већином навише месечна посматрања у паралелном саобраћају локомотива са и без прегрејача. Из овог табеларног прегледа даје се увидети надмоћност локомогива са поегрејачем над локомотивама без прегрејача. При оцени бројева, који се у табеларном прегледу односе на постигнуту уштеду на угљу и води, не треба губити из вида: да економичан рад локомотива са прегрејачем стоји у тесној вези са сталним одржавањем великог прегрејавања т. ј. високе температуре паре, и да се према томе на пругама са разним падовима и дугим задржавањима на станицама или при веома лаким возовима не може постићи исти економичан рад као и при вожњама, при којима локомотива мора дуже време да развија велики рад, дакле при форсираним вожњама, које лиферују јако прегрејавање паре. Економичан рад локомотива са прегрејачем зависи дакле у многоме од саобраћајних прилика, те се с тога дају објаснити диференције у уштеди угља и воде, које се у табеларном прегледу дају констатовати, а при чему за најнеповољнији, случај, уштеда на угљу износи још 136% у корист локомотиве са прегрејачем. Од великог је значаја околност; да локомотиве са прегрејачем при форсираном раду економичније раде него локомотиве без прегрејача, које раде са влажном паром а које при форсираном раду најнсекономичније раде: јер тада пара повлачи са собом велику количину воде у цилиндре.

Као што се из следећих неколико примера увиђа, поред економичног рада имају локомотиве са прегрејачем и већу вучну снагу.

[. Јуна месеца 1905. год. вршила је жељезничка дирекција у Берлину на прузи Огшпежаја — Ошегојиск“ упоредне пробе са једном (Љ везаном компаундлокомотивом са четири цилиндера, у којима дејствује засићена пара, — т. зв. Хановерански тип, — и са једном 7. везаном локомотивом са прегрејачем који с: у димњачи налази, система М. зећина |т. зв. Каџсћкаттег — Џеђетигег и близним цилиндрима. Обе локомотиве имале су скоро подједнака оптерећења везаних осовина од прилике по 32 тоне; а грејна површина прве локомотиве са водогрејним цевима система „зегуе“ износила је 230 квад. мет., а друге локомотиве са обичним водо-

прилажем