Српски технички лист

— 291 —

О регулисању река у сада“ шњовти и будућности.

ПРЕДАВАЊЕ, КОЈЕ ЈЕ ДРЖАО НА СКУПУ ГРАЂЕВ. И ЖЕЉЕЗН, ИНЖЕЊЕРА 4. фФЕБР. 1911. ИНЖЕЊЕР Игњац Полак Ц. к. ГРАЂЕВ, САВЕТНИК.

(Наставак)

Са нашим досадањим регулисањем река ми смо само тежили да уништимо кинетичну енергију воде, у место да је искоришћавамо. Међутим слика будућности показаће нам једну регулисану реку

од прилике у следећој форми : водојаже задржава- |

ју кулминацију воде у једној извесној висини, пспод водојаже е корито обезбеђених обала и према количини отицаља из водојажа довољних димензија — где је могуће и изгледа рационално — помоћу покрстних брана на уставе подељено. Тада ће бити профил стално скоро истом количином воде испуњен; тада ће вода остајати у искривуданом току по највећој дужини и за најлуже време у нашим атарима, и онда смо одузели једном од најскупоценијих блага на земљи, све што је било од користи. Овако слично стање је већ скоро и достигнуто у Немачкој н, пр. на реци Рур-у. Вупер-у и т.д. а тежи се њему и у Чешкој на Елби и др.

У тачки 4 су увршћене; водојаж2 са слободним ошицањем, јазови, баре. Ово су грађевине не тако скупе као водојаже, али су од истог. ефекта. Ттоје је мишљења, да је нестајање већег броја бара узрок што су се прилике код река на зло тако измениле и погоршале. То пак захтева да се створи неки еквиваленат за нестале баре и резервоаре ако није могуће напуштене баре опет употребити ; но ја сам о томе довољно у свом последњем пре: давању говорио.

Сад долазимо да говоримо о радовима који су одређени да обезбеде земљиште од уплива текуће воде. По Тгоје-у овамо спадају:

1. регулисање брдских потока

2. насипи и

3 Обезбеђење обала.

Потреба за обезбеђењем брдских потока је неоспорна и свуда су се послигли лепи резултати на овом пољу. ИМ у више пута поменутом „атеп Танокензђепсће дег Боћпизсћеп РиззгеоцНегипав, копи5јоп налазимо за ово потврде.

На појединим деоницама реке Аупе према томе извештају речни нано. знатно је мањи постао у сравнењу са овим из ранијих година, тако, да предузимачи потребу у песку морају да подмирују са друге стране, док су пре вадили из корита речног (стр. 54 дез апшеп Танокенфђепсћте5).

Ја би у погледу регулисања брдских потока имао да кажем слично ономе код водојаж:а, да је

паметније одмах 'а месту постанка помоћу преграда задржати нанос, него га пустити да доспе до средњег или доњег тока корита, одакле се после мора на вештачки начин уклонити. А шта треба да предузмемо у горњем току, па да би могао песак из горњег у доњи ток приспети» Чини ми седа би за песак у овом случају требало изабрати суви пут који ће бити и економичнији него водени пут, па макар и да сам ја иначе ватрен поборник воденог пута.

Имало би да се додирне још једно рањаво место, које је заједничко за све грађевине за регулацију. То је одржавање ових грађевина. Јер већином на висинама положеним и сиромашним општинама оставити да се оне самс старају о одржавању, значало би оптеретити исувише њихов буџет. Много би умесније било, да ово земљиште — као што је већ поменуто — откупи држава и да се о регулисању потока стара држава или да се на Удружења пренесе одржавање корита и у горњим токовима, пошто се цело корито има да сматра као једна целина, с којом тако треба и поступити. Јер постигнуте поправке у горњем току корита од користи су и прибрежницима у средњем и доњем току. —

У питању о насипима за велику воду, Ттоје се јавља као одлучан њихов противник. Помоћу насипа, вели Ттоје и сувише се ограничи главни терен и вода услед повећане висине продире и плави земљишта која су пре тога била ван домашаја њеног. Корито се речно издиже, Позади насипа морају се предузимати нарочите мере противу воде, која се налази, велика вода неможе више повољно да утипе на плодност земље, повлачење трасе за насипе, одстојања, влсине насипа дају се тешко одредити и т. д.

С тога су власти у Француској настале, да становништво обавесте како не треба да подижу овакве насипе и да им влада неће давати никакве помоћи за то, већ да предузимају друге мере, за одбрану које би биле од опште користи а мање опасне. Овако енергично држање власти у питању о подизању насипа у Француској имало је и свога

| успеха ; јер већ данас износи број удружења, обра-

зованих у циљу одбране од поплава другим средствима на непловним рекама, преко 750 и још стално расте, Мишљење Тгоје-а о насилима, које сам и ја у свом ранијем предавању стално заступао гребало би на послетку да се одолаћи.

Супротно овоме наводи ОсКегаоп — како он каже — сигуран пример у једном саопштењу о Астајајауа. Кауег, да су насипи били непосредни узрок подубљењу и проширењу речног корита. Исто тако да су слични резултати постигнути _подизањем насипа на реци Кеа Еауег, међутим још