Српски технички лист

— 300 —

багеровања треба сматрати само као радове за чишћење, у чему смо ми прилично заостали. Па ипак су локална засипања корита узроци великим локалним поплавама.

Тгто1е напослетку напомиње код ове тачке, да се Управа вода бавиу исто време једним законским пројектом, помоћу којег би се имало стати на пут загаћивању водених токова, што долази од све већег развијања индустрије а да ипак не отежа индустрији њено напредовање. Ово је питање и код нас постало врло акутно, па сам с тога хтео и овде да скренем пажњу на то. (Види и: „Чишћење Рура,“ Теттабјан | а. Ваџмегманипе“ 1911. стр. 55.)

А сад о просецању окука. Према ономе што сам већ о просецању речних окука у својим ранијим предавањима казао, могу се овде само ограничити на мишљење Ттокс, које овде износим од речи до речи: „ради спречавања локалних изливања воде из корита речних могу се покадшто постићи повољна решења помоћу проширења, продубљења или просецања речних токова. Али се ови радови не могу сматрати у опште као средства противу поплава; јер и ако се кратке дужи река могу на тај начин поправити, зато се у истој мери могу да погоршају прилике на дужима испод ових. Ако је просецање неизбежно, то се мора најбрижљивије размислити о радовима које треба употребити против воденог тока, који тежи да свој стари пут опет задобије; али је најбоље ипак увек такве радове избегавати.

Са просецањем окука хоће да се добије у паду; а да би се пак избегле рђаве последице услед појачаног пада предлаже Зесћајаз полагање сталних прагова тако, да се поништи ефекат, који долази услед просецања окука. Као један типичан пример може да послужи и за ово река Адлер у Ческој. Ток речни износи 36.4 км. од Тиништа до Кенигреца и скраћује се просецањем окука на 24,9 км. што чини округло 329, њене дужине. Ја саму почетку предавања напоменуо, да су на деоници Албрехтац — Свињарек, која лежи у горњем де-

лу, уметнуте нове бране и могу место сваког дру- |

гог личног мишљења овде да наведем још и пласус о томе из извештаја централног комитета: „помоћу водојажа, које би се имале подићи на горњим притокама Елбе шреба ублажити штешне последице регулисаног Адлера.“ У том погледу је већ узет у оцену генерални пројекат и натерену прегледан део доњег тока Тиништ — Кенигргц. А ефекат би био у толико пре постигнут у колико би било могуће, да се и у самом сливу р. Адлера пронађе подесно ме-

сто за подизање једне водојаже“ (стр. 31 и 8) Фез ап еп Танокенађенсћјез5), Па нашто је онда про-

сецањер

= Наставиће се —

ВЕСТИ

Личне вести.

Одликовања. Указом Њ. В. Краља од 17. августа ове год. одликовани су:

Орденом Белог Орла петог степена: т. Михаило Кнежевић в. инжењер;

Орденом Светог Саве чдтвртог степена: Т.

" Метар С. Бојић виши инжењер.

Граћење нових објеката.

Г. Министар Грађевина одобрио је, да се према прегледаним техничким документима могу саградити следећи објекти:

1.) Нов мост од ојачанога бетола 4. м. огвора, преко потока Калуђерице у селу Влакчи, на путу Крагујевац—Ваљево, по пројекту в. инжењера г. Дим. Милошевића.

Предрачунска је сума 4860 дин.

9.) Три камена пропуста од 0,80 м. распона на путу Београд—Младановац—Крагујевац, у атару села Пружатовца и Међулужја, по пројекту инспектора г, Јов. Симеоновића.

Предрачунска је сума 6125,40 дин.

3.) Камени пропуст ол 0.80 м. отеора у атару општине Мислођинске на путу Београд—Обреновац, по пројекту инспектора г. Јов. Симеоновића.

Предрачунска је сума 1697. дин.

4) Камени пропуст од 3,00 м. отвора преко Симоновачког потока на путу Прокупље—Лесковац, по пројекту окр. инжењера г. Н. Ристића.

Предрачунска је сума 6650,97 дин.

5) Стални мост преко потока Расељевице на окр. путу Крагујевац—Шаторња – Ваљево, између села Блазнаве и Шаторње, по пројекту окр. инжењера г. Дим. В. Милошевића.

Предрачуиска је сума 6538,90 дин.

Конкурс. Окружном одбору окр. Топличког потребан је самоуправни инжењер.

Позивају се компетенти да поднесу своје понуде за то место и означе под којим би се условима примили овога места.

Уз пријаву се имају приложити документа о квалификацијама и досадањој пракси; навести, колико има година, које је вере ч= чији је поданик.

Пријаве ће се приматм до 10. септембра т. г. закључно и имају бити снабдевене таксеном марком од 0:50 динара

Резултат офертне лицитације за израду новог Казненог Завода у Нишу, држане у Министарству Грађевина на дан 18. августа т. г. На лицитацији било је пет понуда са следећим ценама:

Димитрије Костић из Ниша 254 432: — дин. Ото Голднер » _ Београда 247790— , Нишка Задруга » _ Ниша 244700— , Ник. Виторовил _,„ Београра 245000:— ,

Мирко Ковачевић „, Крушевца 263000—, Предрачунска сума 288 178:09.

Најнижу суму дала је Нишка Задруга, која се прима да овај посао сврши за 244 700'— дин. ниже од предрачунске суме за 43.478:09 дин.

Власник за Удртуж. Срп. Инжењ, и Архитекта Душан Божић инжењер Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд