Српски технички лист

— 302 —

је г. Стеван Јефтимијадес инжињер,/7 деоницу — Савски слив — г. Драгутин Брајковић као предузимач, итоу износу 54000 односно 58000 дин.

Обадве ове деонице биле су готове 1-ог Јула ове год. и сопственици дотичних имања задужени су са основном таксом за спој; а после 6 месеци сваки сопственик плаћаће месечно и таксу за употребу канала, без 0о6зира да ли је његова каналска инсталација извршена и пуштена у функцију или није.

На тај начин општина очекује да ће у овој години добити од каналских такса приход близу 200000 дин.,а у идућој години тај приход биће знатно већи.

Међутим, извршавање кућних приватних каналских инсталација иде доста споро. До сад је Одсек за канализацију одобрио 620 планова за каналисање приватних имања, а само 400 приватних кућа извршиле су своје каналске инсталације и дефинитивно их пустиле у функцију.

14-УШ-1911. год.

Београд Неш. М. Смиљанић инж. канализац.

О регулисању река у сада“ шњоети и будућности.

ПРЕДАВАЊЕ, КОЈЕ ЈЕ ДРЖАО НА СКУПУ ГРАЂЕВ. И ЖЕЛЕЗН. ИНЖЕЊЕРА 4. фЕБР. 1911, ИНЖЕЊЕР Игњац Полак Ц. К. ГРАЂЕВ. САВЕТНИК.

(Наставак)

(На реци Пегниц дешава се слично што и на Адлер — у. У дотичној расправи вели се: „услед просецања ток Пегница је скраћен од 67 на 44 км. и услед тога добивен пад од 28 м. Овим је појачан пад на постојећим постројењимаа осим тога још су три прага у паду уметнута, те на тај начин добивено још округло на 2000 коњских снага.“ То је рационално, модерно регулисање река.)

Из одличног извештаја краљ Мађар. вишег инжињера Епш-а 5етск-а (Пожун) са УШ скупа немачко — аустријско — мађарског удружења за речну пловидбу, у Линцу 1909. сазнајемо у том потледу да су на Дунаву од Пеџепу до Сдпуу свуда тамо постигнути одлични резултати за пловидбу, где се регулацијом за средњу воду задржала природа реке, дакле сталност и континуитет матице са довољном дубином за пловидбу, доку просеченим и исправљеним деоницама, и ако су накнадно подигнуте преграде за малу воду није се

могло постићи ни једно од тога двога. И онда је ч0- _ век био принуђен, да овим исправљеним деоницама поврати њихову ранију искривудану трасу, т. ј. да пусти опет реку у њен затворен рукавац. Издаци за ову реконструкцију трасе, помоћу које се надају да ће добити постојане и дефинитивне резултате јефтиније и сигурније, него ако би реку и на даље приморали да тече по једној правој траси, која њеној природи не одговара, изнели би округло 5 милиуна круна. Један скупоцен експерименат у великом!

Исто тако сам ја већ у свом реферату, који сам поднео „Савезу Аустријских Индустријалаца“ у год. 1899. о питању: на који би се начин у колико је могуће више предупредиле огромне штеше, које произалазе од велике воде“ поставио одлучне захтеве, да се рекама остави искривудан ток, као њихова природна особина гезрес. да им се повраи (рг. [,еопагд вели у једном свом предавању у Магдебургу од 16. априла 1910.: „У Француској је принцип продубљивања корита, дакле чување и исправљање воденог тока, изведен до крајњих граница; али кад су скупоцене корекције извршене, пока:аше се штетне последице. Морало се приступити изради паралелних канала поред Сене, Лоаре и Гароне, да би се могла одржати пловидба, јер вода отицаше сувише брзо. Дакле у Француској су свакојако добили лепа, дубока корита за пловидбу ала на жалост без воде. Свде има много истине).

У корист просецања водених токова не може се ништа навести ни код мањих река него што је Дунав, па ма, и код непловних река. Просецањем се повећава брзина тако, да велика вода ових река брже доспева у главни скупљач (реципијенат). Услед тога губи се она велика корист, која постаје стицајем природних прилика код река, те придолажење водет. ј. кулминације у главном скупљачу и у притокама, које су се пређе често јављалг у знатном размаку времена, сада скоро са свим у исто доба падају. Ове су последице у то лико претежније, у колико се чешће овакав случај јавља у једном датом сливу речном. Тако је регулисањем реке Егера учињено, да придолажење велике воде сада раније наступа, што значи, да је срећно и случајно постигнуто размак за надолажење воде у Егеру и Елби.

Али какве ће последице чмати регулисање осталих притока Елбе и какве ће ове последице саме Елбе имата на међусобно придолажење велике воде» У том погледу има да настане централни комитет, да се при извршењу радова на појединим притокама води рачуна о јединству целокупне речне мреже у земљи и предвиде радови тако, да ови радови сваки за себе или укупно дејствујући не погоршавају на другој страни постојеће стање (стр. 27

| и 35 дез атћеп Танркензђепсћ!е5).