Српски технички лист
|
— 328 —
ти драгоцене податке које тражи, јер има уверење, да су многи аматери из своје сопствене иницијативе већ прикупили много што шта, што би се могло употребити и да ће ова молба подстаћи“многе који су о томе већ мислили и чекали само да се за то појави потреба. .%
Поздрављајући све другове и пријатеље одбор је у свако доба спреман и вољан да трудбеницима шаље и потребна обавештења а и да прима предлоге.
Одбор
ПРОЈЕКАТ
За грађевински закон за град Београд.
1. Општа наређења. Члан 1.
Све грађевине у Београду, сталне или привремене, јавне или приватне имају се подизати, а све оправке и преправке на њима, имају се израђивати, по одредбама овога закона.
Члан 2.
Београдска општина у погледу подизања грађевина дели се у два дела:
Први део за који је израђен, утврђени одобрен план регулације и нивелације и
Други део ван првог дела до атара—граница — општине београдске.
У првом делу могу се подизати сваковрсне грађевине по овоме закону.
У другом делу могу се подизати:
виле —летње куће по баштама и виноградима;
зграде, које служе само за пољску привреду и зграде за индустријске цељи.
Крајеве у којима се могу све ове разне грађевине подизати и њихов међусобни положај, одређује одбор општине београдске, а док то не буде не могу се никакве грађевине подизати ван утврђеног регулационог плана.
И у првом и у другом делу, планове за зграде прегледа, и дозволу за њихово извршење издаје грађевински одбор за град Београд, по одредбама овога закона.
Члан 3.
Приватна права која би била у опреци са одредбама овога закона, не могу се задобити ни споразумом заинтересованих страна.
Члан 4.
1) За сваку грађевину у опште дужан је сопственик поднети грађевинском одбору писмену пријаву са планом исте на преглед и одобрење. и
и уз то приложитн потврђен препис тапије од зе-
мљишта на коме ће се подизати грађевина. У противном пријава се иеће узимати у рад.
2) За измене на зградама које већ постоје довољан је прост нацрт. Али за измене већег обима дужан је сопственик поднети грађевинском одбору уредан план. Грађевински одбор при томе има права захтевати да се у првом реду задовоље законске одредбе о изгледу, удобности, сталности и хигијени.
3) За простије оправке на зградама, а које служе одржавању и чистоти као: унутрашње кречење и бојење, препокривање крова, измена прозора и врата, која нису са ;улице-–- није потребан нацрт. |
За измену прозора и врата са улице потребан је нацрт.
4) Сваки је дужан да поднесе пријаву и изи. ште дозволу грађевинског одбора:
а) за слагалишта: дрва, дрвене грађе, сви врста жита и осталих пољопривредних производа, за стовариште сирових и сувих кожа, као и за обављате радњи које развијају смрад и нечистоћу ит. Де
6) За обављање радње, које својом особином могу бити на досади околини као: ковачнице, коларнице, качарнице, поткивачнице и т. д.
Дозволом се одређује и рок њиховог трајања,
5) Пријаву са прилозима сопственици предају на реверс суду општинском, и овај их одмах упућује грађевинском одбору на решење.
Грађевински одбор дужан је донети своје решење најдаље за један месец дана по предаји.
Не донесе ли у томе року своје решење сматра се да одобрава и дужан је сопственику.; издати дозволу за извршење радова означених у пријави.
6) Пријаву са прилозима потписује сопственик а планове, статички рачун и технички опис и пројектант, који може бити само надлежно оквалификовани архитекта или инжињер.
Члан 5.
Пројектантова је дужност, да се при изради пројекта, стара о тачном испуњавању свих закон: ских наређења и важећих техничких начела. Он је одговоран за штету, коју би претрпео рђавим пројектом, било сопственик било ко други.
Пројектанта, који би неверно преставио стварне мере и односе, или који би стално радио на супрот одредбама овога закона — грађевински одбор пријављује Министру Грађевина, са доказима и он га, по саслушању Грађевинског Савета, може казнити одузимањем права на јавну праксу, по прглдметима овога закона.
Члан 6. 1) Сопственик грађевине дужан је пре почет-