Српски технички лист

БРОЈ 44

У Београду Недеља

30 Октобра 1911. г.

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИЦЕ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ :

Господину Министру Грађевина. Рпр! Јпо. А. Јотић стр. 343. Камена опека (Ка квапазетп). Ст. Ј. Губеревац Јпг.

стр. 845. Члановима и пријатељима нашег Удружења стр: 346. Прорачун регулатора код парних локомотива, (иродужење) пише Рад. Николић дипл. маш. инж. Словенска књижевност. Хаватска. Геодезија од Јпр. Е!. Глидса од Ј. стр. 848. Вестн: Личне вести. Стечаји. Грађевинарске вести и лицитације стр. 849 и 350.

Ген ношиву Минисетру Гра“ђевина. Кад сам обишао све надлежне власти, свуда закуцао на врата и од свуда био одбијен, и када сам најзад са најмеродавнијег места одбијен разлозима, који својом оригиналношћу односе рекорд у српској администрацији, узео сам слободу да се упутим непосредно Вама, Господине Министре. Ри сте још једини у стању, да ублажите зло, које већ годину дана тишти мене и другове ни да помогнете и нама и целој техничкој струци.

Ја се надам да ћете.ми Ви ту слободу допустити зато, што питање о коме ће бити реч, и сами сматрате за зло и што, с Универзитета, можда добро познајете свога редовног слушаоца, који је увек био задовољан и Вашом најстрожијом оценом о себи. Допустите ми дакле, да Вам изложим укратко све од почетка.

У септембру 1910. г. нас четири друга положили смо стручни дипломски испит на нашем техничком факултету са одличним успехом. Због тога ми смо, по мишљењу неке Г. Г. наставника, а на основу закона о уређ. Мин. Грађевина чл. 19. став 1, и 23. имали права на полагање државног техничког испита одмах, у року 1910.—11. год. Кад смо о томе упитали испитну комисију у Мин. Грађевина одговорено нам је, да то право немамо зато, што нам просечан успех из припремног и стручног дипломског испита није одличан. Она ја тако сматрала с тога, што је штампани бланкет наше дипломе израђен за обе оцене. Нама

| је, пак, то било потребно да знамо, јер право на испит стоји у непосредној зависности са правом на указ.

Ми смо доцније у уредби техничког факултета нашли, да су нам дипломе погрешне и с правом (чл. 38.) тражили од факултета нове, прописне дипломе. Оданде су нас одбили они исти људи, који су и у испитној комисији Мин. Грађевина освојили право своме мишљењу, са разлогом да је тај члан 2догрешан, а ла је тачан само члан 19., који вели да се дипломски испит дели на: 1) припремни и 2). стручни. Министарство Просвете, коме смо се на ове, за нас нове, разлоге жалили, нашло је да имамо права и техничком факултету послало је оригинал уредбе у рукопису, да се непогрешности штампанога текста увери. Факултгт је вратио то и остао при својој ранијој одлуци. Аутономија и Универзитета у опште и појединих факултета недопушта ни Министру Просвете, још мање Државном (Савету, никакву даљу контролу, никакав пресудни утицај. Одлуке факултета за

нас су дакле последње и најмеродавније одлуке.

Ова одлука о погрешности једне уредбе која је озакоњена највишим потписом и од пре толико година у важности, збиља односи, својом оригиналношћу, рекорд у целој српској администрацији. О том питању давали су своје мишљење, приватно или званично, правни референти Министарства Грађевина и Просвете, професори Правничког факултета и други правници и сви су сагласни да је право наше. Само наш Технички факултет, који је за тумачење закона најмање компетентан, објаснио је већином гласова, управо по вољи дво-