Српски технички лист

У Београду Недеља 11

СРПСКИ

Децембра 1911. г. ГОД. ХХ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ: Мисла о настави и испптима на голитехникама од Ј. стр. 488 Служба у Инжењерији. Одговор г. Ал. Ж. Јотићу од Ујетлипдфа стр. 487. Домаћи цемент из фабрике у Раљи од Р. стр. 489. Стрпска Техничка књижевност: Производњчелика по Томасовој методи, израдио Јпе. Душан СТомић, приказ од Ј. стр. 489. Белешке: Покушај с дрвеном кал дрмом у' Паризу. Подземиа Железница у Њујорку Од Ј стр. 490 Вести: Личне вести и стечаји стр. 490.

Мигелпи о настави и оиспитима на политехникама.

Савет нашег техничког факултета башу ово доба врши претресање новог пројекта за уредбу Техничког факултета.

У току времена одкако је установљен наш Универзитет, технички факултет је доста патио због тога, што је закон о универзитету створен без довољно обзира на техничку стру ку. Ако се можда и може философаја и право укалупити у уске границе које нам је закон омеђио, техничка струка, која корача дивовским корацима унапред треба много више и простора и срестава за развијање. Готово се данас не може тачно одредити чије су границе шире: медицинске или техничке науке. Довољан је само један поглед на нову технику у Брину, подигнуту у једној окружној вароши, па да се увиди да су потребе техничке наставе многоструке, да захтевају велики кадар наставничког и помоћног особља, да изискују скупоцене и обилате збирке и библиотеке, да је неизоставно потребно много простора за ученике уопште, да је техничка струка многострука готово толико исто ако не и више но много старија медецинска струка.

Досад је наш технички факултет био у стању да спреми држави у главном две врсте техничара: архитекте и грађевинске инжењере. За спрему машинских инжињера већ није довољно ни наставничког ни помоћног особља, нема ни најпотребније збирке нити има потребних просторија. О другим врстама техничара није могло бити ни говора.

Али државна потреба не пита за те недаће техничког факултета. Она се развија и потреба се мора задовољити.

Из дана у дан осећа се све већа потреба за инжињере технологе и за инжињере којима је главна струка геодезија и хидротехника. Та потреба нарочито за последње наведену струку осетила се има неколико година, те је зато и установљено хидротехничко одељење у Министарству народне привреде. Установљено је одељење, прописано је шта има да ради, али му није истовремено дата и могућност да уради оно што се од њега захтева. Нити има доста за то спремних инжињера, нити има потребних новчаних срестава. То је у осталом код нас тако, (Осети се да треба нешто предузети али се не уме да процени шта и колико треба жртвовати и спремити па да се постигне оно што се жели. — Послато је истина наколико младих вредних и добро спремних младића у Немачку да се специјалишу у хидротехничкој струци; они ће се кроз кратко време и вратити у отаџбину и мораће хтели не хтели седели скрштених руку, бар за прво време, док се не нађе енергичних и увиђавних људи, који ће разбити заблуде наших меродавних фактора о штедњи каква је сад и досад практикована или докле их сам развој догађаја не принуди на друкчије буџетирање.

Технички факултет одавна је осетио поменуту потребу као и многе друге али је немоћан био да те потребе задовољи или бар да припреми земљиште 32 то.

Треба се само сетити колико се писало, радило, полемисало и припремало за пољо-