Српски технички лист

— 484 —

привредни одсек на филозофском факултету! Па шта је билог Све се разбило о уске границе у које је укљештен Универзитет законом о Универзитету. Ту су бар били вољни сви фактори почев од народних посланика из сеоског сталежа, па до Министра. Па опет ништа! Плехана фуруна.

Међутим је Универзитет остао доследан; Универзитет и даље ради на остварењу постављеног програма. МИ технички факултет са своје стране не одступа од свог циља. Дали ће моћи остварити оно што жели у многоме зависи од тога, да ли ће добати потпоре од оног који је зато најпозванији. Ми се надамо, да ће садашњи министар народне привреде радо прихватити идеју техничког факултета о установи нарочитог одсека за инжињере геодете-хидротехничаре а сигурни смо да ће у исти мах умети објаснити народној скупштини и значај и домашај те установе каои потребе које треба задовољити да оснивање одсека не остане празно слово на хартији.

Састављајући и претресајући нов пројекат за Уредбу техничког факултета, факултетски је савет поред указане потребе морао нарочито водити речуна и о наставном плану. Пре петнаест - двајест година на техничком факултету био је у ствари један једини одсек одсек за грађевинске инжињере. На томе одсеку је у своје време целокупно инжињерство предавао један једини наставник а архитектуру други. Инжињери који су тад излазили из школе, били су у главном спремни — за прмеер осредњих парцела и за пројектовање најобичнијих инжињерских и архитектонских грађевина. Ти су људи морали или ићи на стране школе да доврше своје образовање, или су морали постати аутодидакти те се сами усавршавати. Данас стоји већ друкчије. Данас ми имамо из наше техничке школе доста младих људи којима се сме поверити и поверава се рад замашног значаја. Има инжињера који

пројектују и извр.алују знатне и тешке инже- |

њерске грађевине и архитекта који пројектују и извршују монументалне грађевине. То је заслуга поступног развића техничког факултета. Данас се међутим већ осећа преоптерећеност на инжињерском одсеку. Не само да су преоптерећени поједини наставници |хидротехника, железницеј, већ су преоптерећени и студенти. (Осећа се потреба за одвајањем, за специјалисањем и то упоредно и у државној служби и у техничкој настави. И зато је сасвим природно да ту потребу задовоље држава и факултет заједно.

У своје време наш је технички факултет

стварно имао ранг срелње техничке школе, где се могло добити просечно енциклопедијско знање. Тада је можда било оправдано да се у државној служби чини разлика између оних, који су своје знање допунили школовањем на страни и оних који нису били тако срећни.

Данас и у том погледу стоји друкчије. И без сумње је очита неправда што се у држави и сад потцењује значај нашег техничког факултета, бар што сетиче теоријске спреме. И време је, да се у том поггеду изједначе студенти наше технике са студентима страних техника. М у том правцу Савет нашег техничког факултета жели да се учини 'поправка.

Као што се из овога види Савет техничког факултета на нашем Универзитету пошао је сасвим правим путем и реформе, које жели да уведе, продукат су дугогодишњег искуства и зрелог размишљања.

Међутим и у другим земљама нагло развиће технике изазива многе незгоде у техничкој настави и тамо је искуство још богатије но у нас. Техничка настава изводи се у главном по два са свим диспаратна система. По немачким техникама влада слобода учења а по романским опет принудно учење. Који једначин бољи, који даје боље резултате то је питање на које се не може лако одговорити. Чак је тешко одговорити и на питање о томе који је начин прилагоднији за наше прилике, за карактер наше омладине, за карактер нашег народа уопште.

У Немачкој је један учитељ студирао технику у Берлину па затим био на универзи-

| тету; постао је асистент и вршио ту дужност

пуних девет година у разним одсецима берлинске политехнике, затим је давао приватне курсеве и стотинама студената брижљиво је посматрао. Искуство које је при томе стекао написао је и издао у једној књижици: „МИ55зјапде шт Опбегчеће ипа 1т Ре ипозезеп дег Носћзећшеп ипа ге ВезеНоципо“ П-" Касћага [ла Кеоегппозђаш ћгег а. р. СпапоНепђиге 1911. О овој књижици штампан је један опширан реферат у Дензсћи! дез Оезгетт. Јпретеџшг шпа Агсћнекјеп -— Мегетте5, и ми га саопштавамо читаоцима Техничког Листа.

Писац реферата не слаже се у свему с писцом књижице, јер вели да има у књижици многих претераности. Закључци, који треба да вреде уопште, донесени су на основу недовољних података; али има врло много правилних опажања, која могу указати пут поправке .