Српски технички лист

— 485 —

Нарочито су прокритиковане методе наставе особито код теоријских предмета.

Референт се у многим тачкама не слаже с писцем, нарочито што се тиче изнесених предлога за реформе.

Студента уводи у науку најбоље учитељ а упуства за усавршавање (за самосталан научан рад) даје најбоље научник. ЗУ. у. Нитроја! први је истакао мисао да треба спојити учење и испитивање и да на високим школам предавања буду у рукама оних који имају самосталних научних радова, што се и данас практикује. Овај је чринцип тачан кад се има посла са студентима који су у дотичној науци већ добро упућени и имају потребну претходну спрему. Али ово се може претпоставити да постоји само за једну десетину целокупног броја студената а осталих девет десетина нису у толикој мери спремни и зато је већина професора на високим техничким школама на погрешном месту. На техничким васоким школама код девет десетина студената и за свих девет десетина времена њихова учења није стало до тога да се спреме за техничко научна испитивања, већ је стало до тога да се од њих створе људи с потребним техничкам знањем и умешношћу. Зато и јесте тешко наћи подесне теме за докторске дисертације у техничкој струци. Мора ли сву азбуку доиста предавати какав научник великог гласа пред 300—400 просечних студената» Зар не би било паметније место научника узети учитеља» Њелики ауторитет могао би своје време тако драгоцено за нзуку, искористити много боље, или сопственим научним радом или упућивањем оних студената који су већ на граници сазнања дотичне науке. Студенте не треба осудити да основне појмове добијају од човека који педагошки није спреман, а коме је рад отежан још тим већма што има 300 до 400 слушалаца. И избор наставника и организације наставе врши се тако, као да се сви техничари спремају за научнике, дакле „академски.“ Ова нескладност између циља и срества и јесте језгро све незгоде. Студенти могу све то за краће време савладати кад је настава подесна.

Вежбања, којима сепаметно руководи, врло је подесно срество за наставу нарочито за инжињере, код којих је поред знања потребно и умење. Али за тај посао наставнику треба врло много наставничког дара и да зна и педагошку технику, коју према начину претходног образовања не можемо наћи код професора. Код оних који суделују на вежбањима било би потребко да унапред добију темељно зна-

"део појединости,

ње свију принципа потребних за самостално решавање задатака; а то баш треба да науче на самом вежбању. Ова знања многи студенти немају. (Писан наводи примере.)

Још много горе стоји с предавањима; много незгодније но с вежбањима. А између свију предавања најгоре стоје предавања математичких наука; где спадају и механика, статика грађевинских и инжињерских конструкција, електромехаика и т. д. За ове предмете предавање је неугодна метода учења. Многе студентске главе нису у стању да приме у се ове математичке дисциплине на самом предавању. Пошто извесно време прате предавање, предавач наједаред изговори какав став, који у маху не могу сасвим да појме; док они још о том размишљају, дотле професор већ зида логичку зграду даље; студенти на вишој школи не могу прекидати професора каквим споредним питањем као у гимназији; речи теку непрекидно даље а разумевање престане. Уз то још и данас треба хватати прибелешке као што сето морало радити пре Гутемберга (проналаска штампе)! Код појединих наука то још може битии добро, а код математичких предмета не помажу прибелешке ништа, Ко пропусти да забележи ма и најмању ситницу од онога што је речено, ризикује да изгуби разумевање свега онога што ће се даље рећи. А код конструктивних предмета белешке су готово исто тако лоше.

Америчко друштво за унапређивање техничке наставе (Тће Зосефу [ог Фе рготоноп о Епотпееппо Едисаноп) расправљало је по. следних година питање о академском систему наставе.

А, М. Егепсћ професор инжињерских наука у високој техничкој школи у УМогсез(ег-у држао је о годишњем скупу поменутог друштва предавање о том питању. Извод из тог предавања, који саопштавамо, у толико је већег значаја, што то није мишљење појединаца већ мишљење које дели већина наставника америчких високих школа. Резиме тог предавања је:

1). Све оно што се речима изговори у предавању а штампано је или може бити одштампано, све је само дангуба. За један сат једва се може испредавати трећина од оног што студенат може за сат прочитати, Велики које су потребне за разумевање проблема може студенат схватити и без помоћи професора; с тога није економно да професор свакој класи студената предаје исту суму свију појединости проблема.