Српски технички лист

— 486 —

2). Студенат треба да посвети теми о којој је реч сву своју пажњу; а то он не може ако мора да бележи; а поред тога прибелешке нису никад потпуне. Без прибележака не може студенат доцније зрело да проучи предмет о ком је реч. Американски студенат међутим либи се непотребног ручног рада, ако тај рад може да врши машина.

8). Ако преостаје доста времена за потребно понављање онда при систему наставе чистим предавањем треба брже напредовати но при систему рецитације по претходној при. преми помоћу штампаних књига. Сем тога нису све појединости проблема подједнако тешке и подједнако разумљиве свима студентима; предавање је према томе за једног сувише брзо а за другог сувише споро. Кад ђак студира штампан уџбеник, он онда може код појединих питања да се задржи више или мање према својој способности.

4). Студенат има несразмерно више користи од заједничког рада у једној класи, ако се претходно темељно припреми, но од предавања које доцније разрађује; погрешкама и радом својих другова користи се студенат далеко више но предавањем професора, који често прецењује пажњу аудиторијума.

Овај ред мисли доводи најзад до уверења:

„Да је рђаво написан уџбеник бољи но добро одржано предавање,“

Председник друштва Непгу Едду професор универзитета Миппезоја и Јоћисеп професор Универзитета 5 Копзт постављају још и ова начела за напредак инжињерске наставе,

1). Механику и математику и њима сродне науке треба да предају инжињери који имају обично американско инжињерско образовање, који су били по неколико година у пракси Па затим студирали на немачким политехникама. 2), Поље наставе инжињерских наука непрестано расте у толикој мери да би било саветно мудро га. ограничити на ону меру која је неминовно потребна и т. д.

На месту је да се запитамо зашто наши професори досад нису нашли начина да својим слушаоцима уштеде хватање прибележака и пискарањег Боје се, с правом, да би тад биле празне слушаонице, јер доиста суво предавање, без питања и одговора, може се лако заменути код свију математичких добром књигом, али добра школска никад.

Да ли не би била корисна идеја о размени професора с Америком> Пита се писац.

настава

предмета .

Асистенти и конструктори долазе највише у додир са студентима. Ни код већине иначе савесних асистената не стоји боље с талентом за наставу но код професора. И асистентии конструктери бирају се по истим начелима по којима и професори, готово никад не преовладају други обзири. Избор је остављен махом самом професору, који ни сам није наставник у педагошком смислу, па не уме ни да цени потребне особине ни код другога

Или асистенте и конструктере бирају друга тела, која разгледају с'мо сведоџбе и оцене. Нарочито је велика неприлика са асистентима на великим техникама. На малим техникама морају професори сами и да држе предавања и вежбања, што према досад реченом није богзна каква добит, али је понекад ипак боље но са асистентима по великим техникама.

Да може студенат стећи право на полагање испита, он мора да поднесе извесне цртеже из појединих предмета који морају бити потписани и потврђени од стране професора или асистента, Међутим је јавна тајна да се подносе и цртежи који дотични није радно. С друге опет стране мора студенат понеки цртеж да преправља по неколико пута јер се тако захтева. М то махом сналази баш оне боље студенте. Није довољно да сазна погрешку, па да тако погрешан пртеж остави непоправљен или да оно како треба доцрт на страни или назначи како би требало да буде. На тај би начин показао да је радећи тај цртеж нешто научио. Већ, напротив, мора да радира понекад све дотле, докле се не поквари цео цртеж. Мора да чека на професора или асистента сатима па и данима; на меслима где запне мора, немајући саветеи упутства, да ради погрешно, а било би доста можда само неколико речи па да све буде добро. Многи асистенти не могу никако да свате да су они ту зарад студената а не студенти зарад њих.

Данашњи начин наставе и данашње прилике за полагање испита подесне су за рђаве репетиторе. Добри, праве наставничке природе не осећају се добро. Често се морају важни одељци да пређу летимице на рачун других а због извесних прописа за полагање испита и ако би се вешт наставник радо дуже задржао на првима и опширније их разрадио. Репетитор се мора сневеселити кад загледа у многе кутове академиске наставе. Он ке н. пр. лако увидети да би студента осредње способности могао за један семестар много боље спремити и више му знања дати но што то може академска настава да учини за два и