Српски технички лист

— 487 —

три пут више времена. Видиће колико се по слушаоницама и салама за цртање расипа бесплодно огромна млађана снага и грдан новац траћи. Он не би био рад да служи само богаташима. Али академски савет мисли да репетиторије треба забранити на високим школама и не уводи их.

Требало би оделити стручне високе школе од високих школа. Прве школе треба да дају дипломисане инжињере а ове друге [-г Јпретеџг-е али ни једна ни друга школа не сме добити монопол. И једну и другу титулу треба да може стећи и ауторитет (самоук).

(Свршиће се) Јј

Служба у Инжињерији. Одговор г. Ап. Ж. Јотићу.

Младоме колеги г. Рар!. Јпг. Ал. Ж. Јотићу досадило се да проводи време у „цршачко-надничарској служби“, па је истакао у „Срп. Техн. Листу“ питање: да се свршеним техничарима призна у праксу време проведено у Инжињерији, оно време дакле, које су провели као војници на одслужењу свога ђачког рока. Љути се на своје старије колеге, који су преко овога питања прелазили до сада ћутке „или из необавештености или из своје познате немарности“! Али наставља после овога комплимента г. Јотић: „Њих је онда било тако мало, да се штетне последице рђавог решавања овог питања и нису могле озбиљно осетити“! Сада, сада се ове последице озбиљно осећају! Овде се не можемо сложити са г. Јотићем, јер мислимо да је и пре била штета провести годину дана у „пртачко-надничарској — служби као и сада — када је поред осталих у питању и г. Јотић.

Г. Јотић је дакле мишљења, да време које наши техничари проводе у Инжињерији служећи свој ђачки рок треба урачунати у праксу, јер „нигде није прецизирано, да ли ће се служба у Инжињерији техничарима рачунати у праксу или неће“ , „а за нас је главно да се то ни једним чланом не забрањује“! Овај аргуменат г. Јотића веома је слаб јер се исто тако не забрањује ни једним чланом закона о урећењу Мин. Грађевина, да један свршени техничар не тражи, да му се време које је провео у коњици урачуна у праксу !

Али, да пођемо даље. Г. Јотић је мишљења, да са истим правом треба признати

служење техничара у Инжењерији у инжењерску праксу, као што је признато служење лекара у болничкој чети у лекарску праксу.

И овде се не слажемо са г. Јотићем, јер пракса медицинара по војним болницама већа је, многостручнија, него што ће је ти медецинари имати као срески лекари у Чајетини. Гучи и Брусу. Они могу бити потпуно задовољни својом праксом у војсци, а да не потраже већу и бољу праксу, без штете по своју лекарску спрему и без, ако хоћемо стида по школу коју су свршили. А како стојимо са техничарима > Могу ли они, да се задовоље као инжењери праксом у Инжењерији 2 Да ли би г. Јотић пристао на такву инжењерску праксу, да ли би био задовољан кад би се његова пракса као инжењера и даље састојала: у прављењу колиба округлих и четвртастих, у копању пољских нужника И лолсу!

За једног Плр! Јпо. г. Јотићу, жалосна је и јадна инжењерска пракса у Инжењерији. Немојте је, молим Вас, поредити са лекарском праксом у војсци. Разлика међу њима је преголема. Много би умесније било да сте као војник тражили да Вас ослободе пионерске службе у Инжењерији! Овако се излажете опасности, да какав млађи колега кад ступи у Инжењерију, затражи да га ослободе као инжењера пионерске службе и да оспе ватру на старије колеге, те дакле и на Вас, што то раније нису учинили или из необавештености или из своје познате немарности.“

Исто тако нетачно је ваше тврђење, да и техничари као и медецинари „употребе један део времена на чисто војнички пешадијски егзерцир а други, већи део, на стручну техничку наставу“ Код медецинара, вероваттно, да се тражи само пешадијски егзерцир, али али од инжењерског резервног официра тражи се све што и од пешадијског и још један плус „стручна техничка настава.“ И на мајорском испигу све што полаже пешадијски официр полаже и инжењерски, а не само пешадијско егзерцирно правило !

Из мога досадашњег писања могу читаоци и г. Јотић погрешно закључити, да сам и ја за то да сваки свршени техничар проведе једну годину у цртачко - надничарској служби. Морам нагласити, да ја. нисам за то, само што мислим да се треба легално борити, да се тај законски пропис као по све неоправдан поништи, а нисам за 1о, да се ма и правда задовољи навијањима и извијањима

достојним једнога општинског ћате !