Српски технички лист

— 492 —

димо људима у Одбору, који нису архитекте. али се чудимо архитектима и инжињерима што нису дигли свој глас противу оваквог рада и противу оваквог пројекта.

А за то су имали исувише разлога и то тако јаких и тако уочљивих, да би их схватили сви образованији чланови одбора.

Ми ћемо да наведемо само неколико;

|. Саобраћајне незгоде :

2) Трамвајска постаја непосредно пред станичном зградом ометава долазак кола.

4. Ништа вије незгодније за колски саобраћај но што је прелаз из праве у конкавну линију. Ту морају кола да се нагло окрену за више од 90", ово је решење дакле сасвим дпаметрално противно правилном решењу и према томе сасвим погрешно.

3) Садашња улица поред станице шира је но пројектована нова која је при том још закрчена двоструким трамвајским колосеком и повратницом, те ће и тако скучен простор

за кола бити још скученији.

4). Саобраћај је пометен и уметањем две паралелне траке колосека у каквом луку. Ове две упоредне лучне траке немају конструктив ни и саобраћајни Кађоп 4 ере. Јер, природа

саобраћаја захтева да буде улица конвексна а не конкавна,

[. Финансијске незгоде:

1) Експроприсање оних имања, која се регулацијом ниште и регулисање приватно правних односа с окрајцима, који преостају, стаће по оцени пројектанта близу милиун

динара, у шта ми сумњамо. То ће коштати много више.

2) За земљиште које се добија парцелисањем оног клиса који преостаје на садашњем житном тргу вероватно се неће добити ни половина милиуна; а при том се ништи једна пијаца која да није потребна не би била ни створена на том месту.

Сасвим би друкчије било кад би се цео програм за пројекат изокренуо. Можда би тада било потпуно оправдано створити буле-

вар на месту где је сад Никољски житни трг.

А овако имамо с овим решењем још и естетичке нескладности.

1). Округл“ и то конкавне регулације и-

зивају с естетичког гледишта осећај скученога. ·

Треба се само сетити сличног решења у Риму. Ту је, ако се не варамо, пијаца бар 2—3 пута већег полупречника. У средини је уметничка фонтена с изобиљем воде, пијаца није запречена паралелним улицама: па ипак не чини

онај величанствен утисак какав би чинила да није конкавног облика.

2). Чак и у случају да је решење с естетичког гледишта добро, оно би било излишно, или бар мање потребно но што је потребно украсити излаз из станице.

Наша железничка станица, као већина осредњих чеоних станица конструјисана је тако, да путници улазе с једне стране, с лица окренутог ка војној академији, а излазе на другу страну (под 90'), с лица окренутог хотелу „Цариград,“

Много је рационалније украсити и на украс утрошити за ону страну где путници први пут ногом ступају у Београд и где су принуђени да погледају но на ону страну коју готово и не виде, кад излазе из Београда. Први је утисак најјачи и зато ту треба изазвати ефекат.

Али, да би се то постигло ваљало је решити пре тога питање о угодној вези станице с Теразијама. А тог решења у поменутом пројекту нема.

Јер просецање улице на кафану „Тетово“ није никакво решење, пошто за непосредну везу остаје, сасвим природно, стрма Балканска улица којом се неће ни један фијакер усудити да вози. За решење тога питања општина Београдска и ми сви Београђани имали би да кажемо пројектанту велика „хвала.“

Сасвим је погрешно ако се мисли да је ово питање решено пројектованим проширењем улице поред касарне, која води ван центра. Или се ваљда не мисли да се саобраћај упути ка Калимегдану — око Београда: најпре на периферију па затим назад ка центру 2!

Као што се из овог види Београд би по скупе паре остао стари Београд.

Не стоји боље ни с другим пројектом о регулацији Књаз Михајлове улице и околине хотела „Српска Круна.“

Без икаква обзира, а и без стварне потребе сасецају се оба фронта у близини Калимегдана само зарад тога, да би нов споменик доспео у осу улице, те да се види од „Зоре“ до Гранд—Хотела. Да би се такав споменик, какав ми можемо да подигнемо с нашим скромним средствима, видео из те даљине, треба: одличан дурбин или теодолит за триангулацију.

Овакво решење могли смо очекивати од почетника, коме је много важније да пројекат изгледа лепо и да буде правилан у хоризонталној пројекцији, како га гледају од прилике авијатичари из велике висине.