Српски технички лист

— 493 —

Ми и овом приликом морамо да подсетимо читаоце на статуу „Давид“ од Михел Анџела.

— Док је статуа била на месту гдеју је био поставио славни уметник, док је имала за залеђе суре зидине огромне палате с квадерима израђеним рустика и док се могла гледати само из пристојне даљине коју је огмећио сам уметник: дотле је статуа Давида :згледала импозантна, ремек дело најславнијег скулптора и најгенијалнијег човека. А када су ту статуу били преместили на раскршће, када јој је залеђе постало плаво небо, кад се могла сагледати из претерано велике даљине; онда је статуа Давида постала ништавна.

А размере те статуе, статуе које преста- |

вљају растом малог цара Давида који савлађује џина Голијата, далеко премашају размере наших споменика и онога што ми можемо утрошити на споменике. То данас тачно знају сви ђаци Ш и ТУ године наше технике.

Иначе је цео пројекат ситничарски и исправља и поправља неке ситнице које су можда чак и лепе.

У питању о регулацији и улепшавању Београда треба Београђани да даду свој глас. Ми рекосмо своје у главним потезима. А то што рекосмо мислимо да је довољно да се сасвим одбаци и један и друти пројекат и да се приступи рационалном раду, да се пође правилним путем.

Аџдане сопзијез!

Пиј.

Миепи о настави ио оспи“тима на политехникама.

— свршетак —

Рр!. Јпг. треба на стручној високој школи да добије образовање, какво захтевају садашње уредбе о испитима које је довољан основ за самосталан стручан рад с научног гленишта.

Дипломисани инжењер, пошто је стекао потребну основу, треба на високој школи да добије упут за самосталне техничко-научне радове, па да постане [-г. Јпо.

Др. за у главним цртама сцртава своју предложену реформу у ових десет тачака.

Стручна висока шкопа.

1. Степен Глр!. Јпо. добија се или по положеном испиту или по успешном раду у у вишој стручној школи,

Овај пропис чува интересе инжењера ко-

| ступањ дипл. инжењера

ји су сад у пракси а који желе да добију степен Тр]. Јпо. а с друге стране опет излази у сусрет онима, чија природа није подесна за полагање испита Ствара се дакле и за она иста олакшица која вез постоји у Немачкој за матуру и за оне који у војсци хоће да служе само годину дена (ђачки рок). Ово ће у исти мах олакшати досад унеколико отежан пре-лаз студената с једне технике на другу. За сваки предмет (н. пр. Техиичку Механику, машинске елементе и т. д.) студенту оставити на вољу: хоће ли полагата испит, или ће преко године показати добар успех на предавањима и вежбањима.

2). Онај, који се подвргне испиту, не пита се: одкуда му знање. Не треба одређивати никакав минимум семестара за студије.

Истина, постоји разлика између знања стеченог поступно и полако и темељно прибављеног и знања на брзу руку нагомиланог; па се ипак у Немачкој већ одавна пуштају на испи: зрелости и на испит за скраћени ђачки рок служења у војсци, и они, које школа није имала прилике да посматра за дуг низ година. Јер се с правом претпоставља да одабрана, добра, испитна комисија уме да оцени не само количину већ и квалитет знања. По средњим школама може се доиста сазнати како у научном погледу напредујеи развија се сваки поједини ученик. То на универзитетима није могућно поред свију полицијских уредаба, као што је уредба о потписивању индекса и њој сличне. —

Каомала илустрација о томе да принудно потписивање индекса и цртежа не вреди, нека послужи факат, да није реткост да се већ оверен цртеж украде из цртаће сале. Онај који је украо цртеж наравно жели да дође на испит. Шта мислите колико тај цени 'испитни одборг Зато треба у толико пре одустати од

испитивања о томе: одкуд је дотични кандитат себи прибавио знања. У прописима за испитивање треба што је могуће тачније и одређеније навести шта се и колико тражи из ког предмета, како би с једне стране нестало садашње мучне неизвесности као и самовоља испитивача с друге стране. Мора отпасти тражење да студенат пробави известан број семестара на факултету, јер је та одредба у очиг. едној противречности с опште. познатим фактом, да један за две године научи више но други за шест па да опет овај спорији не буде доцније исто тако добар као онај први. Испитивање треба да буде брижљивији но што се данас врши. Требало би предви-