Српски технички лист
9()
[55 тап Фе Асћзе РС те РВ хизаптеп ТаЦеп, во џегмапден зјећ Фе 5сћпе ВС, за Фе Ктејзјапсепје ВЕ ипд дав Сеп тшоа тотеп! !п даз Ттаоће тотец! Нг Фе Асћзе РВ.
Мап депке зјећ пиши, ез зе! [Иг једе Ејетеп! дег сесеђепеп Рјасће дег аш зетет Рој аћје Негепде Ктејзрипс,, Фе дет 1е12(етеп Ђегшесепде Маззе ипа дагаш зомо | Фе Гасе дез 5сћуетрипсјев Т; дег Бехејсћлејеп Рипстиззелп, ај ашсћ Фе !п фФезет Рипеје 21 метеноепде ипа аш дје сапхе РЈасће 5127 ђеде епде Маззепзитте
је Бе у 7 ЧЕ
егшен. Пег Рипс| Т; тбсе (ег ТгасћеназвсћуегрипсЕ дег Ејасће Е п Веги2 аш! деп Ро! Р сепапт! мегдеп. Аи5 дег Гећгте хоп деп забасћеп Мотетеп егтеђеп зјећ ајздапп Фе гојгепдеп Вежећипсеп:
1, дав Ттаоћензтотеп! дег Есе Е Шг епе ђе Неђјсе Аштсћк деп Рој Р сећепде Асћзе РА (Ер. 2) 156 ојејсћ дет 5анзсћеп
"Мотепје дег Мазве 4е5
Ттаоћеназсћуегрипсјев Тр пп Вехио аш Фе Тапсепе АЕ дез Кгејзрипс!ев А.
Рлезе Паге по та посћ мегентасће џепп тап еттеп 2менеп Ктгејз 121 а, деззеп Пигсптеззег уоп дет Миш ејрипсје М дез етајеп Ктејзез ипа дет Рипсје Т, ђертела па. Репп дег Нереја ЕТ Че ТтаоћеназсТуегрипсјез 15 оНепђаг ојејсћ дег обеске А, ејсће уоп Чеп ђејаеп Кгејел аш дет Кад! дез Рипстјез А ађсезсћшеп упад. Рат де Везипитипо дез Ттаоћенатотепјев ђгацеће ајво Фје Ктејајапсепје шеће сехосеп 21 уегдеп.
2., Паз Септшисајтотел! дег ЕЈасће Е Ни глув ђенећсе Ројфаеп РА цпа РВ (Е:е. 2) 156 ојећ дет занзсћеп Мотете
Ако се осе РС и РВ поклопе, онда тетива В; С; прелази у дирку В,Е ацентрифугални момент прелази у момент лељивости за осу РВ.
Сад замислимо, да је за сваки елеменат дате површине одређена кружна тачка на његовом зраку маса, која има да се прида тој тачки, па онда још и тежиште Ту тих маса и сума њихова
бер која се односи на целу површину и има да се сједини (концентрише) у томе тежишту. Тачку 1; зваћемо тежиште лењивости површине Е односно пола Р. Онда из науке о статичким моментима излазе ови односи :
1. Момент лењивости површине Е за произвољну осу РА кроз пол Р једнак је статичком моменту масе тежишта лењивости Т; односно дирке АЕ кроз кружну тачку А (сл. 2).
Ово се представљање још више упрошћава, ако се дода још један круг, коме је пречник МТ; , кад је М средиште првог круга. Јер крак ЕТ, тежишта лењивости очевидно је једнак дужини АЕ, коју оба круга одсецају од полупречника кроз А. По томе
није нужно повлачити дирку.
2., Центрифугални моменат површине Е за два произвољна зрака РА и РВ (сл. 2) једнак је статичком моменту масе те-
Чег Маазе дез Тгасћена зсћуегрипс(ез Ту !п Вег1е ац! Фе ђегдеп Ројутаћеп гисећбпре Кгејз зећпе АВ.
Ез Рејеј Кете 5сћилјепокен, Нит епеп сесеђепеп пп дег Ахеп ипа Отфатајеп ашсћ Фаз Могтејсћеп дев Сеп исајтотеп(ез ашв дег отарћзсћеп Ратзје шпо ађхшевеп; деп уошесепдеп 2'меск 151 ез једосћ Зта дасесеп ле! Рааге сопјис тег Асћзеп ђекапп«, зо 181 Фе Гасе дез Тгтагћенз зећуегрипсјев АФигећ Чеп Зећине дег ђејдеп 21се бпсеп Ктејз зећпеп ђевз ти ипд ез ђедат дапп пшг посћ дег Ветесћиипе етез Ттаоћенототепе5.
2.
Риг фе Тојсепде Веђгасћшпе, мејсће ит 2уеске ћађ, еше ШђегајсћЕ пбег Фе Гасе ипа Маззеп дег Ттдоћена зећмегрипсте Нг аПе тбеоНећеп Гасеп дез Ројев Р и семппеп ешрнећ| ез зјећ, Фе отарћзсће Рагае ипо дег Ттарћенатотепје (РЕ1а. 6) дигећ РатаПејуегасМеђипо _ уоп дег ЕјасћепНошт (Рга. 5) 21 (теппеп. 5 зе! Фег 5с уегрипс! дег Ерасће Е, Р :сепа ет апдетег Рипсг дег Еђепе, О дег Ро! дег отарИизсћеп Рагзјејипо
Пег ђехејсћпеје ес 151 етхизсћасеп, жепп Фе Гаге ДАез Рипсјез 5 шеће моп могпћетејп ђекапп: 151, зопдегп егзе пи Гаше Де5 Метаћтепз з1тећ егоћћи. О
Мап Капп, ме Ргогеззог Кеуе лег! сегејо! Ћађ, једе еђепе епа сће РЈасће МЕ ашсћ аге! одег тећг Маззеприпсте 11 дег Еђепе во егзефреп, дез5 Даз Тгаоће зтотеп! дег Рипсје 1п Вегцо аш! једе Асћзе ти дет јешсеп дег ЕТасће иђегето пити. Р1ез 15 ојепђаг дег Рап, уепп
жишта лењивости 1; односно тетива АВ, које одговара тим зрацима (0сама). Није тешко за дати смисао оса и ордината одредити и знак центрифугалног момента из ове графичке представе; но за наш циљ овде
Ако су на против дата два пара спрегнутих оса, онда је Т, одређено као пресек таквих двеју тетива и тад је потребно још само израчунавање једног момента лењивости.
СНО.
За следеће посматрање, коме је циљ, да се добије преглед о положају и о масама тежишта лењивости за све могуће положаје пола Р, добро је, да сеграфичка представа момента лењивости (сл. 6) паралелним _помицањем одвоји од фигуре површине (сл. 5). 5 нека је тежиште површине Е, Р ма која тачка у тој равни, О пол за графичку предода ва Баба. ријал
Овим се путем мора ићи, кад није унапред одређен положај тачке 5, но се тек у току рада показује.
5. 3.
Може се, као што је прво показао проф. Кеус свака равна одређена површина ФЕРЕ заменити са три или више тачака са масом (МаззеприпЕ) у равни тако, да је момент лењивости тих тачака односно сваке осе једнак моменту лењивости површине за исту осу. Ово је очевидно ако је