Српски технички лист

54 =

2.) Да би се дошло до добро смишље- |

ног генералног плана регулације Београда, треба расписати свесловенску утакмицу. На тај ће се начин највероватније моћи доћи до добрих решења овог великог и тешког проблема. 3.) За израду генералног плана регулације и нивелације до границе атара, потребно је утакмичарима дати најмање 10 месеци времена. А ако би општински одбор хтео пошто пото да убрза рад што је већма могуће, онда би се привремено могао стечај ограничити на данашњи рејон вароши, и онда би било доста и шест месеци рока. Али би у том случају одмах требало расписати и други стечај за остали део ван реона, до границе атара.

4) Пошто се буде законодавним путем утврдио генерални план регулације и нивелације за целу варош, може се приступити разради детаља и извођењу појединих делова пројекта; али се и тај посао мора вршити ло напред смишљеном и утврђеном програму.

5) Да се ова резолуција саопшти одбору Београдске општине и одштампа у Срп, Техничком Листу и у дневним листовима београдским, и да се на тај начин одбору и грађанству скрене пажња на досадашњи погрешан рад, који може довести до тога, да се сав новац одрећен на регулацију Београда потроши, а да Београд опег не буде ни лепа ни удобна варош.

У име скупа

Секретар Председник Јанко Шафарик Јпе. Јефта Стефановић архитекта ред. проф. Универзигета

Потпредседник

Јпр. П. А. Динић

Грађење пруге Чачак—Горњи Милановац—ЛајковацЛазаревац. Прошле 1911. године, у месецима мају и јуну, објављене су и одржате лицитацаје за следеће пруге:

1) Ниш — Књажевац нормалног колосека.

2) Мала Крсна – Пожаревац нормалног колосека.

3) Београд—Мала Крсна нормалног колосека. 4) Чачак—Г. Милановац— Лазаревац уског колосека.

Све су ове лицитације одобрене, по про“ јекту, и пруге дате у израду предузимачима, сем пруге Чачак — Лазаревац; која је такође дата у израду, али се следећом изменом: „Да се пруга изврши по пројекту, од Чачка ка Г. Милановцу, до прелаза преко Љига, а да одатле пруга иде на Лајковац, а не на Лазаревац, пошто са претходно изврши трасирање и обележавање, тога новог дела пруге од прелаза преко Љига до Лајковца.

На тај је начин, са овом на први поглед малом изменом, учињено то, да се веза западне Србије са Београдом, неће извршити пругом, Чачак Г. Милановац— ЛазаревацСтепојевац—-Београд, као пругом, Чачак—Г. Милановац— Лајковац — Обреновац— Београд, односно, да држава неће радити пругу Лазаревац — Београд, већ пругу Обреновац Београд.

Међутим, пре кратког времена, појавиле су се у дневним листовима вести, да је округ Београдски тражио концесију, за грађење пруге Лазаревац - Степојевац—Београд, као и да је пројекат за ову пругу. заједно са концесијом, на решењу пред госп. Министром Грађевина, а по приватном сазнању, да је госп. Мин. Грађевина вољан, да ову концесију и одобри.

(О овим питањима, било је говора и на ХХХМП редовном састанку Народне Скупштине, на дан 16. јануара тек. год. када је госп. Министар Грађевина, поред осталог изјавио и следеће:

1) За пругу Обреновац—Београд није потребно, поднашање новог законског пред-

| лога, односно измена у закону о грађењу же-

лезница.

2) Да би грађење пруге Лазаревац—Степојевац - Београд, коштало 3900 000 динара.

3) Да би грађење пруге ОбреновацБеоград коштало 1100 000 динара.

4) Да се упоређењем обеју траса добија следеће: Да је ануитет целе пруге од Београда до Чачка, преко Лазаревца већи за 30%, него од Чачка до Београда, преко Обреновца; да један динар трошкова експлоатације даје нам на 12:Љ процента више преко Обреновца, него преко Лазаревца; да један динар целокупних трошкова привређује 50% више на прузи преко Обреновца, него преко Лазаревца.

4) Да за сада, нема новчане могућности за израду једне од ових пруга, а да је прече и боље, онда, када се пружи новчана могућност, да се приступи грађењу пруге Обреновац-—Београд, а не Лазаревац—Београд.