Српски технички лист
— 47
Друштвени кредитори. Удио,
Захтеви Друштвених кредитора могу бити задовољени само из сума које су већ дате на руковање Друштву, а никако не из сума Друштвеног капилала које су остале још на расположењу Министра Финансија.
Уштеда грађевииског капитала. Чл. 16.
Ако пак и по извршењу предвиђених радова а с обсиром на чл. 14 овог закона, остане од ка: питала извесна сума неутрошена, онда ће се ова унети у резервни фонд пошто се из ње претходно према решењу Друштва и одобрењу Министра Грађевина, грађевинском персоналу изда извесна сума на име награде.
Резервни фонд и обртни капитал. Резервни фонд.
Чл. 17.
Резервни фонд образује се: .
а). Из сума грађевинског капитала, које остају неутрошене : бог чзпостављања или смањивања предвиђених радова (Чл. 18).
6), Из постигнутих уштеда у грађењу (Чл. 14).
в). Из годишњих одбитака 29, од чистог прихода по експлоатацији.
Чл. 18.
Резервни фонд намењује се на покриће изванредних расхода, на веће оправке или проширење пристаништа, зграда, путева, појачање инсталације, опреме и т. д. и на попуњење обртног капитала по чл. 56. Ове расходе из резервног фонда одобрава претходно Министар Грађевнна.
Чл. 19.
Из резервног фонда могу бити учињнне, у слу: чају потребе, привремене позајмице обртном капиталу, по претходном одобрењу Министра Грађевина.
Чл. 20.
Резервни фонд ће се састојати из државних или државом гарантованих папира од вредности.
Привремене мање текуће суме, чувају се на текућем рачуну, код једног од земаљских новчаних завода изабратог споразумно са Друштвом и Ми: нистром Финансија
4, — Интерес на папире и суме текућих рачуна резервног фонда припадају такође резервном
фонду. Чл. 21.
Кад се сврши рок трајања вим Законом или кад, ма којим путем,
концесије дате опрестане "трајање концесије и важност овога Закона, из „ре-
'зервног фонда ће се прво покрити сви дугови Друштва, а остатак, ако га буде поделиће се међу ак-
'"ционарима сразмерно броју акција.
Чл. 22.
Кад резервни фонд нарасте на 15'%/, од, целокупног номиналног капитала Друштва, онда се уноси у резервни фонд по члану 49. тачки в.) обустављају. Поново уношење у резервни фонд обновиће се чим се овај, и: буди каквих узрока, смањи испод
торње норме.
Обртни капитал.
Попуњавање обртног капитала.
Чл. 28
Обртни капитал се образује из сума утврђених предрачуном и из привремених погајмица и резервног фонда.
Обртни капитал састоји се из потребних експлоатацији материјала и слободних новчаних сума.
У експлоатациони материјал рачунаће се и:потрошни материјали (угаљ, гориво, мазала итд.) и сви резервни делови за замену на инсталацијама, опреми, постројењима итд.
Друштво ће водити одвојено новчане књиге, за слободне суме обртног капитала, а засебно материјалне књиге, за потребни и резервни материјал
Чл: 24.
По мери употребе потрошних и резервних ма теријала и обртног капитала њихово коштање накнадиће се обртном капитаду из буџетских сума по експлоатацији у оној години, у којој су ти материјали били израсходовани.
Материјали, инвентари и механичке инсталације, избачене из употребе, не враћају се обртном капиталу, већ се продају и продајом добивене суме уносе у годишњи приход експлоатације.
Ако набављени материјал и резервни делови обртног капитала постану неупотребљиви за друштво, онда ће се они продати и добивене сумеу нети у слободну готовину обртног капитала. Ако продајна сума не покрије коштање њихов она ће се разлика попунити из срества експлоатације за ону годину у којој је продаја извршена или из сума резервног капитала. %
Давање кредита.
Чл 25.
Из готовине обртног капитала даваће се кредити на робу. Доход или губитак, по тим кредитним опера-