Српски технички лист

апарат наше земље неспособан да подигне пристаниште и руководи пословима на њему и како код наших индолентних грађана нема приватне иницијативе да развију трговину у сфери његовој, и на пос етку, како ће држава на овај начин имати известан годишњи приход.

Нажалост, ово није први пут да се наша отаџбина, водећи концесионарску политику, лишава свога сопственог добра, и да својим рођеним синовима одузима поље рада предајући га у руке људима из бела света, да би постигла неку привидну добит; није ово први пут да се пориче вредност административном апарату, који је у јавној служби при једној маси саобраћајних, трговачких и ивндустријских установа већ положио испит и документовао своју способност; није ово први пут да се негира техничка вредност и способност наша, и приватна иницијатива грађана наших и мада је техника наука и вештина интернационално добро, мада наши грађани својим радом и капиталом учествују већ у једној маси трговачких и индустријских предузећа, и да су увек готови да уђу и у сваки нови посао где има изгледа на пристојну зараду.

Ако наша држава не буде уступила концесијом израду и експлоатацију пристаништа у туђе руке, наш техничар знаће и умеће да га подигне као једну савремену и модерну грађевину, око које ће у најкраћем времену " приватна иницијатива створити једну нову модерну варош; а ако буде уступила, добиће један провизоријум од пристаништа, око кога ће и после шездесет година шлрчати некслико концесионарових магацина и канцеларија; јер нико неће имати рачуна да се ту насели, пошто је концесионар све послове у сфери пристаништа приграбио у своје руке.

Концесионар употребиће и све што му

стоји на расположењу, да што више узме од наше трговине и привреде, да би му се уложени капитал што боље рентирао, и у ко"лико ово буде више постигао у толико ће више бити оштећени стварни интереси наше земље. Напротив, задатак је пристаништа, да олакшавајући промет и трговину повећа, при"вредну моћ грађана и тако посредно пружи држави користи, које су у сваком случају много веће и значајније од оне привидне добити, коју ће јој концесионар дати.

" Ако је држави баш стало до какве опипљиве зараде при овом послу, може и то постићи и то много боље но концесијом, само треба да пође другим путем.

Земљиште на коме ће бити пристаниште и будућа варош, које сада има врло малу вредност, нека откупи, и нека га задржи у својим рукама. Кад буде подигла пристаниште и створи"а овај нови центар трговине, нека прода што јој претекне од купљене земље грађанима које ће послови и зараде при-' вући тамо. На овој операцији може зарадити толико да јој подизање пристаништа и постројења на њему буде потпуно исплаћено. Мало место Велтен у Пруској прошле године у месецу јуну довршило је своје пристаниште, које је везано са реком Спреом једним каналом дугачким три и по километра. Пре подизања његовог оно је откупило приватног земљишта 1,550.000 м по 4 марке. То исто земљиште варош по свршетку пристаништа продаје по цени од 120 до 200 марака по 1 ма

Из свега овога што је тачно речено о концесији за израду и експлоатацију пристаништа следује закључак, да је концесија штетна и опасна у сваком погледу по интересе Србије, њене привреде и трговине и да се за то мора одбацити, а извршење пристаништа, пошто се израде планови и остала документа, уступити путем лицитације за рачун државе најповољнијем понуђачу.

После напред реченог и горњег закључка не бисмо имали стварне потребе да гововимо о појединим потребама концесије, Али ми ћемо прећи и на њих, не што желимо да се поправе, пошто мисао о концесији треба са свим напустити, него да бисмо их у нашем техничком аналу сачували као једну карактеристичну појаву.

Србији је циљ да на Дунаву код Праова дође до модерног пристаништа, али појединим нетачним одредбама и празнинама дата је могућност, да баш тај циљ буде промашен. Главне замерке које бисмо ми техничари имали да учинимо овоме предлогу о концесији јесу следеће:

Ни најопштијим потезима није нигде означено чак ни:

1) површина целог постројења,

2) дужина његове обале,

3) дужина обале која се уступа концесионару, 4) површина претоваришта и квадратура његова која долази на један дужни метар кеја,

5) површина приступних путова и станице,

6) дужина и број колосека у претоварној станици, начин улаза и излаза из ње, као