Српски технички лист

= 741—

Као што се види попуштено је 31,82%. Није само овде случај оволиког попуштања. На свима до сада поменутим грађевинама, попуштано је свакад, било на оферталној било на усменој лицитацији више од 15, 20 па и 25%. О овоме би требало нарочито размислити и на неки начин ограничити оволике попусте. У таквим случајевима, да је најсолиднији предузимач, ако не покрпи штету на рђавом раду и материјалу, он ће то надокнадити на радној снази, или не плаћајући уредно наднице и материјал, што ни једно ни друго не ваља.

Овај је мост са пет отвора од по 8,00 мет. Јармови су са по шест шипова, везани кљештима унакрсним. Висина средњих шипова износи 7.0 мет. Тако хоризонтална површина моста износи 5,0 Х 40,0 = 200,0. м“, а вертикална пројекција 5,60 + 70 Х 40,0 =

7 252 ше. Са накнадним радовима, око насипања и грађењем једног инундационог пропуста од 3,0 м, распона, изнела је целокупна сума овог моста 11733,41 дин.

2.) Пропуст на „Врелу“ напуту Бањани Памбуковица од 3,0 метра распона, зидан сав од камена. Хоризонтална површина износи 42,0 м“, авертикална пројекција са темељима 18,0 м“. Предрачун и план радио је в. инж. Ч. Гагић, који је и надзор водио, а предузимач је био Никола Матић. Сума по окончаном рачуну изнела је 2871,00 динар.

3. Стални пропуст у варошици Убу. Зидан сав од камена, два метра распона. Хоризонтална површина износи 58,0 м“, јер је преко целе улице начињен за 10,0 метра ширине. Вертикална пројекција са темељима износи 30,0 мет, ма. План и предрачун радио је в. инж. Ч. Гагић, који је водио и надзор а предузимач је био Деле Сиљановић са Уба. Сума по окончаном рачуну изнела је 2685,00 д.

4) Два камена пропуста на „Врелу“ и „Великој окуци“, путу Ваљево— јелова Гора—- Ужице. Оба су пропуста подигнута по усвојеним типовима за пропусте од 1,0 м. распона, по којима је подигнуто много пропуста у овом округу. План и предрачун радио је инжињер Зисић, а предузимач је био Н. Матић. Хоризонтална површина износи 15,0 м>, а вертикална са темељима 12,50 м“. Сума за оба пропуста по окончаном рачуну износи 2871,00 динара.

5.) Десет пропуста камених, на окр. путу Ваљево—Јелова Гора. Подигнути по усвојеном типу пропуста за овај округ; зидани

у суво, а покривени каменим плочама. По пројекту инж. Зисића, а предузимач је био Н. Матић, Хориз. површина 9,0 м“, а верт. пројекција 10,80 м“". Свих :0 ком. стају 2174,— дин.

6.) По овим истим типовима саграђено је још 16 ком. пропуста на путовима Ваљево —Чачак—Словац—Ратковац у суми од 2750,0 динара и један у Мионици.

7.) Пропуст код ШЦиганских кућа, на окр. путу Словац—Ратковац. У свему као и пропуст под бр. 4. Сума по окончаном рачуну изнела је 757,26 дин.

Поред ових послова који су вршени преко грађевинског одељка, под надзором окр. инжињера, поједини срезови и општине вршили су разне оправке на пропустима у округу, народном снагом, или новцем из својих буџетских срестава.

Сви су ови послови исплаћени из окр. буџета, одређене партије за то. Окружни од-_ бор држао је лицитације, па по томе је грађевински одељак руководио радом, док није изабран нови самоуправни инжињер г. Ник. Тирнанић, који је при крају године водио надзор над неким мањим пропустима.

|. Путови

У овој години, као последњој, у којој се још може кулук употребити, рађено је мало на просецању нових путова. Сва је брига обраћена на оправку постојећих путова, да их нови закон, колико било затече у исправном стању. Ну, у томе се врло мало успело јер је народ без воље радио. Никаква кажњавања нису могла помоћи. Нарочито је тешко било са набавком резервног шљунка за оправку у 1912. год. Против овога наређења били су велики протести. Сваки се с правом питао: Зашто да довлачим шљунак за ту годину, кад сам платио и за ову и идућу годину прирез за путове» У ствари тако и јесте. Прирез за путове плаћен је и за 1911. и 1912. годину. Па поред тога још спремати и резервни шљунак, то би било велико оптерећење. Код срезова где има у близини довољно шљунка, лако га је било извући, али у неким срезовима није се могао ни одакле набавити, ни кулуком ни куповином. Тако је сваки покушај са овим резервним шљунком пропао. Морало се и званичним путем повући наређење о овоме, а тако исто и они срезови који нису имали у својој средини шљунка ослобођени су вуче, те је та брига предата окружном одбору. |