Српски технички лист

=. 76. —

није још довршен ни колаудован, што ће се ускоро извршити,

3) Грађење калдрме у Ваљеву. На основу одобрених предрачуна, одобрено је општини те сама у својој режији врши грађење калдрме. Она довлачи материјал и плаћа се само за рад. На овај начин урађен је већи део калдрме у Ваљеву врло јефтино.

4) Поред ових послова радила је општина у својој режији још неке мање оправке пропуста у своме атару, као и грађење пешачког моста преко Колубаре у Ваљеву између обеју пијаца.

Укупна сума утрошеног новца на разне послове 1911 г. износи:

[. на нове грађевине:

1) из државне касе ., – 35.764,59 дин. 2) из нардног приреза. 157.8837л ,„ 3) из општинске касе О0О3Оц7 «а 4) из црквене касе. 16.674, 51, | 1 на старе грађевине 1) из државне касе 2.768,00 дин. 1) из народног приреза. О БОт 3) из општинске касе. . 1325740 , 4) из црквене касе. 16.773, » 5) из санитетског фонда – 2.250.0, Укупно на старе и нове

грађевине утрошено. .. . 228.822,77 дин.

Фебруара 1912 год. у Ваљеву Чед. Гагић

окр. в. инжињер

Водовод града ЛПијевно.

У аустриском листу Озјеп. Уосћепзсћић г Чеп бНеп«. Вацфепз, Нен 48, 30 нов. 1911 објавио је инжињер Едпага Када, виши грађевински саветник земаљске владе у Сарајеву, један 'напис под горњим насловом, који ћемо читаоцима Српског Техничког Листа у преводу саопштити.

Побољшање хигијенских прилика у варошима Босне и Херцеговине у новије време знатно је пошло напред израдом водовода, који ће одговарати савременим захтевима. Ранији водоводи, којих је по неким местима било, нису могли тим захтевима одговарати. Загађивање воде није се могло избећи, јер су спроводи били израђени примитивно од дрвених цеви, постављени врло плитко и, због рђавог одржавања, често се кварили. Честе епидемије — тифус, срдобоља, које увек стоје у вези са нечистом водом, биле су разлог, да се иницијатива владе одмах прихвати од општина и приступи

подизању модерних водовода у кратком времену. Али, и поред све добре воље општина, извођење пројеката зависило је материјално од веће или мање субвенције земаљске владе.

Тако је за последњих 27 година, изузев неколико мањих, извршено грађење водовода у Мостару 1885. год. и око 50 водовода већег или мањег обима, у разним окружним и среским варошима. Зато је у округлој суми „издато капитала 8,200 000 круна. У њему су општине учествовале са више од половине, затим земаљска благајна и, у не малој мери, војне управе, које су у својим гарнизонима осећале велику потребу за добром пијаћом водом. У такве водоводе спада и водовод града Лијевно, који ћемо овде описати, а који у неколико одступа од обичног типа за водоводе малих вароши.

Лијевно са 4800 становника, главно место истоименог среза, на југозападном делу Босне, близу далматинске границе, 808 м. над морем — без сумње је једна од најинтерссантнијих вароши у Босни. Несумњиво је утврђено, да су у прошлости — у преисториско време и доцније за време Римљана — околина Лијевна па и данашњи варошки реон, били сразмерно густо насељени. Налазећи се на прастаром трговачком путу, који преко Пролога водиу Спљет, оно је у средњем веку играло значајну улогу као трговачко место.

За хидрографе и географе Лијевно је значајно по томе, што, од прилике на 16 км. од града, на подножју граничних планина према Далмацији, почиње низ оних,великих пећина и левкова—вртачау земљи, који сваке године са више или мање плављеног Лијеванског поља (око 45 км. дуге и просечно 7 км. широке долине) спроводе кроз земљу, с тим, да се на другој страни планине Динаре појави јасно као извор р. Цетиње. Тако је околина Лијевна позната као класична земља за хидролошке појаве.

Када се појавило питање о водоводу лако је било решити да се снабде водом доњи део града у долини. На горњем излазу из града, мање од | км. далеко од центра вароши, налазио се извор потока Бистрице, звани Думан, у једној пећини, коју је за 90 м. надвишавала литица Црвенице, место, који се по положају, количини и каквоћи воде може назвати идеалним за хватање воде за водовод.

Велика промена у количини воде, која се јављаше после дугих киша у једном споредном пећинском извору, врло близу Думану а скоро исте јачине, — у вези са ниском температуром воде даваху му карактер извора у карсту, у ужем смислу те речи. Срећом, недостатак таквих извора, да се