Српски технички лист

па

после јаких киша или топљења снега замуте, није постајао код Думана; вода је у свако доба била кристално бистра. Ал. Јотић

— наставиће се —

ИЗВЕШТАЈ

СА М МЕСНОГ СКУПА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА И АРХИТЕКТА, ДРЖАН 4: МАРТА, 1912 год.

— свршетак —

г. Поповић је мишљења, да се тај одговор пошље и председнику београдске општине, да га прочита у седници, и да му се нарочито скрене пажња, да не би требало у одбору вређати један читав ред образованих људи због тога, што су поједини грешили, и да ону одбору чува наше достојанство тим пре, што и ми њих у нашим резолуцијама не вређамо.

Председник саопштава, да је он као председник удружења изабран за председника једног одбора, коме је задатак, да од Кошутњака направи једно модерно излетиште, по примеру других великих европских вароши, и то нарочито за средњи сталеж.

Председник је мишљења, да би требали сви чланови удружења заједно, да направе посету предузимачима при грађењу тунела, испод Београда и да се и са тим техничким радом упознаду, а једновреме одаду своје поштовање и члановима удружења, који су се тако тешког посла подухватили.

г. Н. Смиљанић извештава, да је посета тунела могућа само недељом, и то сваке друге када се услед промене раденика рад прекида и да је то идућа недеља.

Решено је: да се председник са предузимачима споразуме за идућу недељу, па резултат достави члановима преко дневних листова.

Тачка 1 Претрес закона о уређењу града Београда.

Пошто је ово наставак то председник почиње са читањем Ш одељка о регулацији.

Приликом појединих чланова падају разне примедбе.

г. Маслаћ објашњава да цео овај члано двориштима и зградама није довољно проштудиран, јер није означио тачно ни појам главне зграде, крила, позадне куће нити пак њину величину и међусобни однос. Тако нпр. за позадну кућу није назначено, да ли се она подиже на граници плаца, или се од исте

повлачи, да би остала, као нека башта, и за колико би се она повукла; колика је дужина крила; дубина главне зграде итд. Сем тога у члановима о регулацији има нелогичности, јер не може бити речи о томе, да ли ће се пројектована улица просећи или не, јер се тиме јако штете грађани, који на ново просеченој улици леже, као и они којима се због овог просецања нити имање експроприше, нити пак зидање одобрава. Из свега се одмах види, да је на ово састављање закона употребљено сувише мало штудије, али се нико и не стара, да се до бољег закона дође Овако критиковати члан по члан не доноси никакав резултат, а саставити сасвим нов закон овако на седницама није могуће.

г. М. Смиљанић мисли, да је то врло непрактично, такве ствари као дворишта утврдити бројевима 100 м“ или '; или |, јер то зависи сасвим од начина подизања грађевина; то по неки пут може бити довољно, али по некад и мало.

Чита се одељак о поправци неподесних плацева експроприсањем од стране општине.

г. Маслаћ овди објашњава, да је општина власна, да просече једну улицу, али није власна, да дотерује облик плацева на правилне и да би требало строго правити разлику између принудне и споразумне експропријације јер није све једно радити за општу или личну ствар.

г. Н. Смиљанић саопштава како би овим новим грађевинским законом требало регулисати и нека питања, која су се нарочито сада показала приликом каналисања приватних имања, и која нису регулисана садањим законом. По правилнику се извесна имања, чији је положај такав, да се канализација не може спровести у улични канал граничне улице већ се мора провести кроз суседно имање у другу улицу, може тако извршити, али само по пристанку сопственика онога имања, кроз које се канализација полаже. Ово врло често наилази на тешкоћу непристанком сопствени ка, а општина нема начина, да ово на неки начин реши, и да би и ово требало подвести под неки начин експроприсања.

После свега овога дошло се до закључка, да је овај закон тако непотпун, да његово даље читање нема вредност и да сеса истим прекине.

г. Н. Смиљанић није тога мишљења, тим пре што нам је то званично упућено на расматрање, и да ће се онда такав закон изнети на решавање и примити, а од његових рђавих страна ипак ћемо ми највише трпети,