Српски технички лист

— 110 —

засека ровови ће бити само са горње стране пута са истом ширином и дубином. Поред ове ширине мора се за пут заузети земљиште са обе стране још по 1,00 м. ширине.

За израду доњег строја за разне објекте на путовима свих категорија прописани су, на основи чл. 19. закона о јавним сувоземним путорима, нормалије и типови по којима ће се исти израђивати и одржавати.

Горњи строј путова.

Горњи строј—коловоз— на свима категорисаним путовима имаће напред поменуту одговарајућу ширину. Дебљина горњег строја на државним путовима износиће 35—40 см. На окружним првога реда 30—85 см. На окружним другога реда 25—30 см. и на општинским првога реда 30 см.

Детаљна израда горњега строја на појединим врстама категорисаних путова као и мостова на истима види се из нормалија и типова прописаних на основи чл. 19. закона 0 јавним сувоземним путовима.

Положај засађеног дрвећа.

Дрвеће поред путова засађиваће се свуда где је земљиште погодно за напредовање истога и то на земљишту између спољне ивице ровова и границе путнога земљишта.

Међусобно растојање овако засађеног дрвећа може бити најмање 10,00 м. Ако се исто засађује са обе стране пута оно се мора наизменично засађивати.

Ово дрвеће поред путова сме бити само украсно, а од воћака сме се само охарово, јабуково и крушково дрво засађивати, но у близини путних стражара може се засађивати и остало воће.

Размере ровова за спровођење метеорске воде дуж путова

Нормална ширина ових ровова износи 1,50 м. дубина, 0,50 м. ширина, днорова 0,50 мет.

У стеновитом терену нарочито у усецима може бити одступања од ових норми.

Где је земљиште трошно и попустљиво, ту ћо се ови ровови обложити каменом кал.

дрмом у суво а по потреби у кречном или цементном малтеру.

Границе путнога земљишта.

Границе путнога замљишта обележиће се у прво време једном браздом, коју ће путари брижљиво одржавати. Доцније се дуж ових граница може засадити жива ограда коју ће такође путари одржавати.

Километарски знаци.

Сваки категорисани пут од свога почетка па до краја мора имати своје километарске знаке, који се постављају десно у правцу пута а на земљишту на коме се дрвеће засађује.

У случају немогућности или скупљег постављања километарских знакова могу се изузетно поставити и лево у правцу пута.

Сви километарски знаци морају бити камени са урезаним и црно обојеним цифрама. Димензије истих виде се из нормалија прописаних по чл. 19, закона о јавним сувоземним путовима.

У случају познате оскудице у камену може се одступити од овога прописа и поставити километарске знаке од другог каквог јефтинијег материјала, за што је потребно нарочито одобрење Министра Грађевина.

Путокази.

На свима рачвањима и раскрсницама катекорисаних путова морају се налазити путоКази са назначењем главнога места куда исти води. Ови путокази састоје се из једне дрвене или лимане табле на обојеним дрвеним дирецима укусно израђеним. Конструкција и димензије ових путоказа виде се из нармалија прописаних по чл. 19. закона о јавним сувоземним путовима.

Препоручујемо Нгшем Министру Грађевина, да ову Уредбу обнародује и да се стара о извршењу исте.

4. априла 1912. год. у Београду. ПЕТАР С. Р.

Министар Грађевина,

Мих. В. Илић с. р.

БЕЛЕШКЕ

Електрички аутоматски контери.

Познато је, да постоје за гасно осветљење аутоматски контери који су састављени из два главна дела. Један део је контер у правом смислу а други део је прекидач. Кад се у аутомат убаци новац, онда прекидач заустави контер све дотле, до кле са не потроши количина гаса која одговара убаченом новцу,

Слично су удешени и ови аутоматски контери за електричну струју. Кад се убаци новац онда се контер заустави и не ради све дотле док се не у. троши плаћена струја.

Ова_врста зутоматских контера рационална је не само за потрошаче већ и за централе. Центра