Српски технички лист

— 185 —

Много се поузданији податци м огу добити применом формуле Матакијевића или Линдбое. Подели се профил у неколико вертикалних трака па се по дубини траке одреди просечна брзина а из тих података лако је срачунати количину воде.

Куптура земљишта у Баварекој.

Још у закону о водама 1852. год., којим су прецизирани правни односи, увидело се, да је једино средство за решење прешних задатака културе—побољшања—земљишта средњих и мањих имања у организовању удружења. Међутим тек много доцније је тадашњи министар граф Фајлиуш организовао културтехничку службу, а 1884 год установио је у интересу земљорадње и државни кредитни завод (Бапдезки ит—Кептепапзјаћ) да би омогућио зајмове за мелиорационе радове. Доцнијем напредовању допринеле су установе Културтехничких секција (Киш шђацат) по унутрашњости Баварске и нов закон о водама од 1907. год.

О успеху овако организованих установа најбоље се може уверити из публикације К. Статистичког земањског завода о предузећима за мелиорацију земљишта у Баварској од 1903—1910 год. За првих пеш година извршено је под руковођењем државних култур-инжењера 5666 разних предузећа за културу земљишта у величини 28.022 ћа, Трошкови извршења изнели су 4.98 милиона ма рака; увећана вредност тако побољшаних имања предвиђена је на 76 милиона М.

Међутим од како је ступио у силу нови закон о водама, извршено је само у годинама 1908—1910 4084 културних предузећа са укупном површином 14.246 ћа. са коштањем око 3.559 милиона марака Увећана вредност имања изнела је око 70 милпона марака.

По броју предузећа на прво место долази горња франачка (Ођептапкеп) са 2967 предузеће, а по величини површине горња Баварска (Ођетаует) са 16,886 ћа и Швабен 17.009 ћа.

Највише преовлађују радови на одводњавању земљишта, на које долазе 3/, свих предузећа, а од укупне површине.

И ранијих година образовала су се удружења за ове радове, а у годинама 1908—1910 било је 876 културних удружења (Ки штоепоззепзсћан) са 10.608 чланова. Образовањем оваквих удружења, трошкови су мањи а поред тога чланови имају и других олакшица. Целокупни издаци за културу земљишта износили су 1908—1910 год. 8,594.127 м. од којих су 965.000 м. узети на зајам из држ. за-

вода за мелиорационе кредите ((апдезкшшт — Кеп(епапзјан). Зајмови ове врсте узимају ова удружења најчешће из овог држ. кредит. завода, јер појединци не морају давати никакво нарочито „обезбеђење“ и што се зајам исплати најдаље у року од: 28 година. У осталом на сваког члана овог удружења долазило је просечно само 740 м. трошкова за ове радове.

Ст. Јос.

Члановима Удружења. Обавештења о екскурзији.

Многи чланови Удружења који су намерви да участвују на овогодишњој екскурзији тражили су од Удружења, да их обавести о припремама и повластицама за исту.

Чим је решено о правцу овогодишње екскурзије, Удружење је то одмах објавило у листу а у исто време обратило се молбама дотичним железничким Дирекцијама за повластице у вожњи и молило их за што скорији одговор, и док ти одговори нису стигли, природно је, да ни Удружење није било у стању да својим члановима саопшти, да ли ће у опште бити какве повластице у вожњи или не,

Сада су у главноме приспели сви одговори, и ни једна од дотичних железничких Управа није одобрила никакве повластице у вожњи, што се овим саопштава члановима Удружења ради знања.

Да бих своје чланове обавестило о цени подвоза за ову екскурзију, Удружење се обратило Дирекцији Срп. Држ. Железница, од које је добило обавештење, да П класа брзог путничког воза: Београд—Беч—Праг— Дрезда— Берлин и натраг стаје 183.25 динара.

Према овоме целокупни трошкови пројектоване екскурзије изнеће од прилике од особе по 400— динара.

Одликовани.

П. председник нашега Удружења в. инжењер Министарства Грађевина г. Павле Димић и в. инжењер г. Милан М. Јовановић одликовани су орденом Св. Саве четвртога реда.