Српски технички лист

— 142 —

Риму и тамо добро награђени. И то је прошло па Српски Тех. Лист, српски инжињери још немају никаквих стварних података о томе.

Катастар Београда ради се више од шест година. Снимају се парцеле, премеравају се блокови на источном и западном Врачару по неколико пута, тако, да изгледа да ће се катастар радити још десет година. Читаоци Техн. Листа не знају због чега је то ишта се хоће са таквим радом.

Дат је у израду катастар Годомина ( 10000 ћа) и почет је рад на њему, по пруском правилнику, па и о томе, првом послу те врсте у нас, читазци С. Т. Листа ништа не знају.

Довршује се делимично обезбеђење Годомина од поплаве Дунавом и постоји пројекат за потпуно његово обезбеђење и од Језаве и Мораве па се и то питање сматра као државна тајна. Нешто само мало било је о томе у нашем листу.

Израђен је један велики пројекат за исушење Мачве и обезбеђење од поплаве Дрином и Савом па су генерални податци објављени у једном дневном листу. Зар РТ. оЛистутне требају подаци о таквим радовима»

На дневном је реду катастар Мачве, па ће се и то неопажено свршити,

Већ пуне три године ради се на регулацији Мораве код Ћуприје: утрошено је тамо до сада пола милијона динара па се још никакви резултати не виде. Зашто да је Лист нема никаквих података о програму тог рада

Готов је већ водовод Врњочке Бање а у пројекту су водоводи за Књажевац и будуће среско место Белановицу. Ти радови, да немају баш никакве оригиналности у себи, ипак су од интереса као први радови те врсте код нас и згодно за рекламу идеје о снабдевању вароши здравом пијаћом водом. И о томе С. Т. Лист нема ни једне речи.

ради се Народна Скупштина и за три године изради се само партер. Проносе се гласови да темељи нису у брзини ни срачунати, да су многи сводови још сада попуцали и да ће доцније под притиском горњих спратова морати се срушити, да је нерационално иројектовано једно кубе на коме се може, при рационалном пројекту, заштедети 200000 динара ит,д. и тд. — и о свему томе ћути се, апсолутно се ћути.

Округ подрински модерно уређује своју бању Ковиљачу, издваја је од српских бања и проширује своју железничку мрежу. За уређење бање шаље се инжењер ха страту

да то питање проучи. И ти су радови код нас сасвим нови па су нам затоу Срп. Техн.

Листу потребни скупљени подаци и пројекат уређења.

(Одавно је пројектована хидроелектрична централа на западној Морави, на Овчару, за осветлење Милановца, Чачка и Крагујевца. Уложен је знатан капитал и почет је рад. У току рада појавио се сукоб и посао је стао. Парница се отегла три године и тек последњих дана ако је свршена. Сада се може очекивати да ће се рад на овом предузећу наставити и довршити. Од почетка тог посла до данас нико нзје сматрао за потребно да о целој техничкој страни његовој обавести

читаоце С. Т. Листа. Тако је исто било и са многим мањим

хидроелектричним постројењима у нашој земљи, која већ одавно врше корисно своју улогу Тако је би о и са прослављеном инсталацијом на Нишави а тако ће вероватно бити и са инсталацијом на Ибру, за коју је већ готов

детаљан пројекат.

Кроз неколико месеци биће готов део Јадранске пруге Дунав — Зајечар, која ће по свом горњем строју моћи да носи и нај брже возове. С правом се очекује, да та пруга буде од великог и политичког и економског значаја. Великом, ако не целом, дужином, пруга иде дуж самог Тимока, десет метара далеко од српско-бугарске границе. Да ли су, пак, биле несавладљиве сметње, да се та иста пруга проведе средином крајинског и тимочког округа, да би се потребе округа много боље задовољиле — то још нико није с податцима у руци објаснио ни српским инжињерима,ван пројектаната,„ни оним

непосредно заинтересоватим становницима.

Као завршна тачка српске јадранске железнице пројектује се пристаниште у Прахову на Дунаву. Три године се озбиљно студира тај пројекат; израђено је до сада пет или шест разних пројеката по угледу на многа страна пристаништа, која су нарочито проучена; и сада се ради најновији пројекат, много различан од пређашњих, –— па од меродавних још нико није нашао за потребно да пружи и техничке и трговачке податке стручној српској јавности. Српски инжењери и српски економисти били су принуђени, да три године чекају једног странца из Русије, који ће им, у лицу концесионара, пружити све те податке у изводу.

Истрасирали су предузимачи— шао је ло сада рађено у државној режији — пруге: