Српски технички лист

-- 143 —

Београд — Мала Крсна, Лазаревац — Милановац и Књажевац — Ниш. Резултати таквог, за нас новог, рада остали су до данас тајна Управе за грађење нових железница. ''зрађена је накнадно у државној режији маса варијаната на прузи Лазаревац — Милановац и Топчидер — Мала Крсна паи о томе инже-

њери ван Управе за грађење ништа не знају.

Проучавана је железница нормалног колосека Крагујевац — Краљево — Рашка. Са интересовањем сва је јавност очекивала и стручне податке о том проучавању. Најзад, када је, чини ми се, добијен негативан резултат, све је свршено пред стручном јавношћу са кратким нотицама у дневним листовима.

Саграђена је и у ускоро ће бити цела у саобраћају пруга Сталаћ — Ужице. За њу веле да је у опште један од врло интересантних пруга а међутим ни један из оног ба-

таљона техничара, који су на њој радили, н1-

је нашао за потребно сту сређене, детаљније Дата је паушално

да изложи у С.Т. Ли

податке о њој.

у израду пруга НишКњажевац. Тај начин давања железница у израду за нас је нов, о њему немамоу С.Т. Листу никаквих података.

Десила се катастрофа на грамадском тунелу и претила да уништи 17 људских живота. Од двадесет техничара којису о томе све детаље знали није се ни један нашао који би ма и десет реди текста и две линије скице послао С. Т. Листу. Српски су инжењери о томе имали да читају извештаје по дневним листовима, извештаје од инжењера без потписа. — Чија је то срамота 2

Сада се довршују стубови на кесонима за један велики друмски мост на Морави код Свилајнца и ради се у велико на прокопавању тунела под Београдом. Ти радови још нису готови, још ништа тлчно о њима не знамо али по неким околностима можемо се надати да ћемо доцније у С. Т. Листу сазнати. У напред не треба изрицати пресуду.

Ради се у велико на уређењу Београда. У очајању доводи се стручњак са стране, који због извесних специјалних српских — не техничких прилика треба да буде бољи од наших стручњака. Спремљена су и довољна материјална срества и радови су већ почети. Свремена на време чују се у јавности тешке оптужбе против таквог система техничког уређења али још никад, никад нисмо чули ни један гласод оних који су „за“ такво уређивање.

(Они дакле, који су били увек расположени да чине примедбе садржини нашег

Техничког Листа а сами нису ни прстом мрднули да што лобро учине, кад год су били у могућности, они немају разлога да се чују. Они; који су очекивали да ће сва Олагодет доћи од једног уређивачког одбора у оваким околностима а сами немарно понекад прелистали свој Лист, ти немају права да се виле. И једни и други нека задрже све разлоге „против“ за себе и нека приме обавезу, дл ће се у будуће својој дужности према и Листу боље одужити ИМ велика Немачка не би имала ни један свој технички лист, кад би на њему радила само два човека. — Тако ја мислим, да треба упутити на своју дужност чланове наши Удружења и читаоце С. Т. Листа.

Ал. Ж. Ј.

Извештај Управног Одбора

0 РАДУ УДРУЖЕЊА Српских Инжењера и АРХИТЕКТА

ЗА 1911 —- 12 годину.

·" Господи Члановима Удружења познато је, да је на прошломе скупу стицајем околности цео Управни Одбор био поднео оставку и да му је та оставка примљена; те је био изабрат садашњи Управни Одбор. Пређашњи Управни Одбор мотивисао је своју оставку тешкоћама с којима се имао борити у току године. Те тешкоће без мало постоје и данас.

Рад Удружења као организације не тече онако како би се могло пожелети, нити је садашњи Одбор, поред свег труда свог, могао да покрене Удружење на живљи и обилатији рад. Управни Одбор мисли, да је томе узрок ван Удружења; или бар изван моћи којом располаже. Добро организовано Удружење, које зна тачан циљ свога постанка и које на сваком кораку бодро прати све што иде у прилог достигнућу истакнутог циља, савесно ће се трудити, да све то потпомогне и да све искористи, а све оно што иде на штету, да отклони или паралише.

Ми, морамо признати, нисмо могли, или можда нисмо умели искористити све оно што је ишло у прилог, нити смо паралисали све оно што нам је било штетно. Чланови наши заузети врло многим пословима који им апсорбују све радно време, немају могућности да се посвете раду Удружења у оној мери колико оно захтева и заслужује. Тиме се једино даје и објаснити што су многи скупови позивани по два и три пута без успеха.