Српски технички лист

— 160 —

каналисање приватних имања у Београду и по другим прописима, које Суд на основу „правилника“ буде издао.

Суд ће по пријему пријаве и писмене обав-зе издати дотичном инсталатеру допуштење да може вршити канализационе радове у Београду.

а. 15.

Међутим, овако добивено допуштење за упражњавање инсталатерског рада престаје важити у случају, да се дотични инсталатер не буде придржавао својих обавеза и прописа „правилника“ о каналисању имања у Београду. Исто тако, допуштење престаје важити и онда ако инсталатер неби хтео у року своје гаранције да отклони све мане и недостатке који би се у једној инсталацији показали услед рђавог .. не солидног рада његовог, што у случају спора решава надлежно техничко одељење. У оба ова случаја Министарство Народне Привреде на предлог Суда Општине Београдске забраниће дотичном инсталатеру вршење ових послова на извесно време или на свагда,

Чл. 14

Ова правили сгупају у живот од дана када се обнародују у „Српским Новинама“, а тада престају важити досадашња „Правила“ о полагању испита за предузимаче инсталатере канализације имањау Београду од 19. октобра 1910. године Бр. 8199.

ТБр. 5178. 7. априла 1912 год. у Београду. Министар Народне Привреде, М. Капетановић с. р.

Одредба профила за отицање воде испод Мо стова И пропуста,

— наставак Одр.дба непосредним мерењем. Радећи с пок. проф. О. Јие-ом у Ахену на пројектовању једног загата у близини варошице АНепа у Вестфалији, имао сам прилике да применим један врло поуздан метод за изналажење количине воде, што је било потребно зарад одредбе најрационалније запремине загаћене долинс и према томе висине самог загата.

Срачунат је слив долине до загата, а у исти мах срачунат је и слив реке Кеппе до водомера у АЛепа, где је река била загаћена тако, да је сва вода и при ниском и при високом водостању прелазила преко оштрог прелива.

Затим су начињени диаграми за висину кише за неколико година (10 година) и срачунате кубатуре, с претпоставком: да је киша падала на цео слив реке еппе до прелива. У исти диаграм уцртана су и водостања на преливу (управо дебљина млаза воде) и одговарајуће кубатуре срачунате по теоријској формули.

На тај начин добивена је јасна слика о отицању воде.

Показало се, да летњих месеца, за свих 10 година, врло велика количина воде нестаје, не доспева у реку. Њу троши једним делом биље а вслики део непосредно испари. Исто тако зими вода се задржава у планини као спег и лед.

Највеће отицање бива пролећњих и јесењих месеца, када је умерена температура.

Сем тога поменути диаграми су јасно показали, да велика вода задоцњава, т. ј. наступи за не-

колико ;ана доцнијс после велике кише, и то је заостајање прилично правилно, тако, да се може сма-

трати као да је разлика у времену наступила услед путовања воде дуж долине.

Исто се тако показала пролетња поплава услед отапања снегова с планине.

На тај начин били смо у стању да одмеримо величину резервоара, односно величину загата. Резервоар се према показаној студи пунио трипуг годишње, Што се доцније пошто је загат извршен доиста доста тачно показало.

Кад знамо неколико мостова и сливове до њих, онда можемо одредити вероватну количину воде за мост на другом ком месту исте реке. Ра. зуме се по себи, да треба да су познате количине воде што протичу испог моста.— Узмимо један пример. У слици су престављени сливови за три места на реци Беше у Хановеранској.—

У месту 5а!гдаћеЈ Чеп слив је 2690,6 км.“ воде: 458,5м" " „=“ Бтеден о ове Зец ПИ Р , „ Хановер = „ 2460,96. „ „ 996,8 ,„

Како имамо само два податка најприродније ће бити да ставимо да је количина воде код Егејеп-а зависила од два коефицијента.

Ставимо да је количина воде функција другог степена слива дакле М = Ах + Вх: где је х величина слива а М == количина воде А и В су коефицијенти, које треба одредити.

#у У. Камен-ово хановерско правило гласи; за 1 кв. миљу треба 1 []

стопа профила; 100 хан, стопаг == 8,55 м2 је аеље км,2

8,55 ПБ 55