Српски технички лист

|

БРОЈ 22 26,

У Београду Недеља 10 Јуна 1912 г.

| #40

ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ: Предлог за хемијско пречишћавање воде за котлове локомотиве 6. Д. Ж. од Милана Гребенаровића дипл. маш. инжењера стр. 165 Одредба профила еа отицање воде испод мостова и процуста од Ј Ссефановића (наставак) стр 168 Рачунање отворених вада од Жив. П. Митровића п инжењера стр 178 Вести стр 176.

Предлог за Хемијско пречишћавање Воде За котлове локомотива (, Д. М.

Пише Милан Гребенаровић дипл. маш. инжењер.

Као што је познато, вода за напајање локомотивских котлова на жељезницама С. Д. Ж. садржи у знатној количини састојке, из којих се образује камен т. зв. „кеселштајин,“ чије је штетно дејство на лимове котлова познато, а сем тога изазива и веће издатке за гориво.

·" По професору „Носћзгенег“-у ниједна вода није потпуно чиста. Кишница садржи у себи разне гасове — до У» од запремине кишнице — и угљену киселину (до "лао од затремине кишнице), које је из ваздуха апсорбовала, а често садржи и шалитрену киселину

и амонијак.

Да би се свео на минимум штетан утицај камена који се издваја из воде, почеле су неке жељезничке управе воду за напајање котлова хемијским и механичким путем пречишћавати. Од какве је вредности хемијско пречишћавање воде, нека послужи следећи пример из праксе. У једној радионици у Пруској налазе се два парна котла са цевима по систему „Коо!“ саукупно 395 квад. метара грејне површине, који наизменично раде. У једном кубном метру воде за доливање ових котлова налази се 449 грама састојака из ко: јих се образује камен. Пре него што се приступило хемијском пречишћавању воде, било је неопходно потребно сваке шесте недеље дотичан котао очистити од камена. 1885 год. приступило _ се хемијском пречишћавању

воде за горе наведене котлове, и од тог доба престало је образовање камена. Добит, која је овим постигнута, увиђа се из следећих цифара: Издаци за угаљ при доливању котлова са непречишћеном водом износили су годишње 20.599 Марака Трвшкови око чишћење и оправке котлова износили су годишље 2.600 Марака

Свега 23.199 Марака

Издаци за угаљ при напајању котлова са хемијски пречишћеном водом износили су годишње (при повећаном раду фабрике) 16.429 Марака

Трошкови око одржавања котлова иу години за једно чишћење котлова 110 Марака

Трошкови за хемијско пречишћавање воде, годишње . . .. 879 Марака

Свега 17.415 Марака

Према томе износи годишња уштеда усљед хемијског пречишћавања воде:

23199—17415 = 5784 Марака.

Овим уштедом покривају се трошкови за апарате за хемијско пречишћавање воде иу једној години уштеђено је само на надницама за чишћење и одржавање котлова 2500 Марака, без обзира на знатну уштеду на угљу.

С обзиром на издатке око чишћења и оправака локомотивских котлова С. Д. Ж. усљед разорног дејства камена, писац ових редака мишљења је да би се требало приступити хемијском пречишћавању воде на свима оним водостаоицама, које снабдевају локомотиве С. Д. Ж. са тврдом водом, као што су