Српски технички лист
— 166 —
на пр. Лесковац, Пирот, Лапово, Врање и т. д, а у Ћуприји, где је фабрика шећера анализирала воду бунарску и нашла да има преко 30 степена тврдоће, требало би престати са црпљењем бунарске воде па или цевима довести речну воду до садање пумпе или ову преместити ближе Морави, одакле би се вода црпла у садашње резервоаре помоћу подесне Вортингтонове пумпе. Поред уштеде на угљу и дужег одржавања локомотивских котлова у саобраћају, сам саобраћај био би у добитку: јер се машине не морају тада тако често стављати ван службе ради прања, као што је то сада потребно.
Образовање камена или таложења муља у парним котловима може се или ограничити или сасвим предупредити на следеће ничине.
1 Филтирањем воде;
2. претходним загревањем и прањем котлова, или
3. додавањем води у котлу страних тела која спречавају одн. ограничавају образовање камена и издувавањем и прањем котлова, или.
4. кондензацијом израђене паре т. ј. паре која је у цилиндрима дејствовала и употребом кондезоване воде за напајање котлова;
5. хемијским пречишћавањем воде пре употребе.
Код стабилних као и код котлова на лађама могу се применити све пет методе; међутим код локомотивских котлова тачка под 4. не може се узели у обзир, а тачка под 2. налази примену само у ограниченој мери. Дакле код локомотивских котлова може се употребити издување, прање котлова, додавање води или у котлу или у тендеру стра них тела, која спречавају или ограничавају образовање камена и хемијско пречишчавање воде.
Састојци, из којих се образује камен, могу бити или механички придодати води или у хемијском једињењу у води. Механички води придружени састојци могу се одстранити или филтирањем или таложењем.
Вода, која у главном садржи угљокисе: и креч, може се претходним загревањем учинити подесном за напајање котлова: јер се тада угљокисели креч још у загрејачу или т. 3. форвермеру издваја из воде и пе доспева у котао. Овај начин пречишћавања воде може се употребити само при сразмерно малој потрошњи воде; а на жељезничким станицама, где је у питању велика количина и потрошња воде, не може се овај начин пречишћавања воде применити. Додавање стра-
них тела води у котлу може се извршити само тада, кад се у води налази поред угљокиселог креча још и угљокисела магнезија или гипс. При употреби ове методе пречишћавања воде није све једно које ће се срество употребити. Тако на пр. води, која у главном садржи бикарбонате, несме се додати
креч: јер се тада образовење муља удвостру-
чава. Сода се може додати води у котлу, која највише гипс садржи. Пре неколико година појавио се у трговини као срество противу образовања камена и двогубо хромокисели натрон. Исто дејство, које се постизава са скупим двогуби хромокиселим натроном, може се постићи и са јефтином каменом содом, а сем тога су соли хрома отровне [види Хе 12 од 15 — МГ — 1896, ХЛХ. Јаћграпо 4. Хејтзсћг. 4. теегп. Међ. а. РатрђКеззе! Џеђегатасћипозуегејпе.] Нарочито за локомотивске котлове не може се препоручити ова метода пречишћавања воде т. ј. додавање води у котлу страних тела: јер се искуством утврдило да се муљ задржава нарочито између водогрејних цеви код цевног дувара пећи, те услед недовољног хлађења процуре цеви, цевни дувар добија трбух и пукотине а и отпадају рубови или т. зв. бертле на цевима у пећи. С тога велики број страних жељезничких управа пре употребе хемијским путим пречишћава воду за напајање котлова.
Састојци, који се у води налазе као хемијска једињења, јесу лако растворљиви минерали и соли као гипс. глауберова со или сумпорокисели натрон, хлорна једињења и тд., а сем тога и минерали доломит [Са Мо. (СО), ] маглезит [Ме Са 0,], кречни и гвожђани шпат [Са СО, и Ее СО], који се растварају у води која садржи угљену киселину. Према професору НосћзјеЧег-у у стању је вода, која садржи угљену киселину, да раствара и разне силикате [као на пр. фелдшпат, глимер, хорнблендеј, нарочито при вишој температури и притиску, и да, издвајајући из ових једињења калијум, натријум, калциум, магнезијум манган ит, д. Образује разне карбонате и бикарбанате. За хемијско пречишћавање воде долазе у обзир у првом реду сами они састојци који се при кључању воде из исте издавају и тада камен образују, а то су карбанати креча и магнезије као и гипс.
Количина ових соли у води мери се са т. зв. немачким степенима тврдоће. Под једним немачким степеном тврдоће разуме се раствор од једног дела — 1000 грама — креча Сао, у 100'000 делова — литара — воде или