Српски технички лист

— 168 —

Вао.50 Сао.СО, и Ме,0.С0,

Обе прве соли (СаСј и Ме.С!) су нерастворљиве у води и при кључању воде не образују камен. Једино је потребно да се од времена на време мења вода у котлу: да се раствор хлоркалцијума не би у сувише великој количини нагомилао у котлу. Угљокисели креч и магнезија као и сумпорокисели барит су у води потпуно нерастворљиви издвајају се као бео прашак.

На питање писца ових редака добио је од управе тирингишких жељезница одговор: да је се пређе дуго време примењивала метода од Рг. де Навбп-а, и да има скоро 10 година како се по овој методи више не пречишћава вода, већ је у употреби апарат за пречишћавање воде од А. [.. 6. Бећпе, НаПе а/5,

Да би се увидело какве су успехе поједине жељезничке управе постигле са апаратима за хемијско пречишћавање воде, наводи се следећа листа.

1. Огоззћег20]. Вафзсће 5!аајзејзепђаћпеп имају апарате по систему „Пегуаих Кејег“ ито: од 18983 год. на станици Гацда за 20т1 сах. при чему се тврдоћа воде од 18,5" своди на 9%. од 1897 г. на станици НејдеБего за 60 ту сах. Еп се тврдоћа воде од 14,6% своди на од 1900 г. на станици ОзјефшкКеп за 20 та с. — пало воде од 20,2" редуцира се на 8—9. —

2. Кота!. Вауепзсће З1аабвејзепђаћпеп употребиле су апарате по системима Пегуаих Кејзегћ, Нитђоја = Даше! и Пезгцтацх и то на станицама Ацозђиго, Гоојејад,, Гапдазсћић, РраШпе ђе! Шт, Мигхђиго.

8. К. Е. О. Вешп већ девет година како има на станици Зе пег Ваћлћо! апарате по систему Пегуацх — Кејзегћ, а осам година су на станици Розаатег Ваћпћо! у употреби апарати по систему А. [. (О. Пећпе, НаПе а5.

4, Тако исто употребиле су апарате по систему А. [. 6. Пећпе. Наће а|5. ик. Е. Р. Епик и К. Е. 0. Маодеђиге,

5. К. Е. р. Наппопуег употребила је апарате по системима Пегуацх = Кезети А. |, 4. РПећпе, НаЏе а5.

6. К. Е. р. Сбјп има од дужег времена апарате Регуаих = Кејвег и Резгитацх == К/П.

7. Котор. 5асћазсће 5Таа ве зепђаћпеп имају апарате по систему Вегепрег == 5па.

8. Кош. 'иттђегојзсће Зтаајђаћпеп имају од 1897 год апарате по систему Рег-

уаих = Кејег,, који су у стању пречистити од 1ош/сах. до о00т'" воде дневно.

9. Гађеск = Висћепег Ејгепђаћи = Оезе!|зећан има апаратит по систему А. 5. . Пећпе НаПе а/5. Ово друштво наводи да је тамошња вода веома тврда и да се је употребом апарата од Пећце == а успело да се ова тврда вода учини подесна за доливање котлова.

Све напред побројане железничке управе наводе да су употребом наведених апарата постигнути повољни резултати и да су се апарати у пракси као добри показали. Једино К. Е. 0. Маодеђшо скреће пажњу на дангубну послугу филтерпресе, као и на неугодно уклањање остатака из исте и на трошење платна за филтре код апарата А. 5. (. Рећце, НаПе а1..

И у Аустро-Угарској употребљени су напред наведени апарати; аК.К. Еззепђаћп = Мардеђиго изражава се најповољније за апарате Регуаих = Кејзегћ,

Што се тиче трошкова као прочитшћавања воде, износе у Немачкој просечно 2—2,5 пфенига од једног куб. метра; а у Аустрији на пр.

хелера тврд, воде редуцира се на у Бечу ИЕ пе (оде о о Поља „ Сазјаџ ет а по ћр. 128 пне О Лето о аи, шта по Аапо- ани У Ове Гаја бари арт пе а ЖЕБАЛ

Ниш 30. Маја 1912 год. Милан Гребенаровић дипл. машин. инжењер

Одредба профила за отицање воде испод Мостова И пропуста,

— наставак —

Гатауег је још 1859. године испитивао сливове већих река у Северној Немачкој. Сливови су били измећу 330 и 125 000 квадратних километра. Резултити тих испитивања сређени су у овој таблици:

Још је нашао да у песковитом пределу може бити губитака у случајевима под 2 и 3 до 50% а у случају под 4 до 620/,.

Ове количине воде по квадратном километру мање су но оне које ћемо доцније навести за мале сливове. То долази отуд, што све приточице не набујају једновремено и што велике реке имају дуж тока простране басене у које се велика вода излије и задржи. Најбољи доказ за то је река Тиса Од како су Мађари загатили ритове, од тада мостови и градови много више страдају од поплаве.

Из наведене таблице подаци о великој води