Српски технички лист

Разсћег узима по Гашепбита-у За мање сливове (до 400 км“)

31 4Е С рна “

Ор== о ве с == што одговара интенз. кише м3/сек

од 126 тпузек = 835 КМ За сливове до 40000 км“ трап на сат

оу = 28 а. (

интензитет кише

114 15 -–- 0.065 Е

за веће сливове од 40000 км.“ 7 | = _Е 0,006 = оЕ (5 + 0,001 + )

Киша 4 дана са 50 мм на дан (Сувише мале КОличиИнНС.)

По овим трима обрасцима за 9, 6; Оз састављена је таблица на стр: 170 која је употребљива.

Ради потпуности и да бисмо видели коликом смо лутању изложени у хидротехници, навешћемо овде ред мисли, које су довели у. Кауеп-а, једног великог ауторитета у Немачкој техници, до резултата о количини воде, која отиче с једног слива.

Нека је време за које киша пада фа 2 нека је време за које кишна кап доспе од вододелнице до моста; ћ нека је висина талога за секунд, ђ просечна ширина долине; па јеђ. [. површина слива до моста = Е ако замислимо да је дужина долине [,

Сад замислимо да почне падати киша. Прве капи попиће земља, ако је била сува. док се не натопи. Један део капљица ће испарити поново у ваздух, а један део ће на себи задрмати растиње. Остали део почеће отицати. Прве капи ће бити поређане једна поред друге по целом сливу, и док падне други низ капљица, донде ће већ прве капи с вододелнице 4 отећи на ниже и дочекаће друге из облака. Тако ће у трећем тренугку бити на извесном месту три капи једно на друго, па четири, пет и т. д. и, што ближе дну слива, све ће се више капи нагомилавати једно на друго, а на вододелници налази се увек само по једна која падне.

Приближно се може ово гомилање капљица прест свити линијом 4 ђ'. Кад престане киша падати (то је по истеку времена #) престане и гомилање каиљица и настаје отицање набујале воде (в, сл. 11).

За време ! падне кише Ћ. 1. па је целокупна

количина воде приближио ђ. Е. ћ. +. што преставља површину ађс а помножену с просечном ширином долине.

Количина воде, која има да протече кроз отвор моста у јединици времена, (секунду) биће:

Бр БЋА

7 - 2 О= ЕЋА 7

Према обрасцу ми бисмо зарад одредбе количине воде, која пролази кроз мост, морали срачунавати површину слива реке, морали бисмо знати највећу висину талога на секрнд ћ и најзад посматрати време за које вода надолази |, затим време за које вода отиче 2-,, и најзад време опадања воде. док не дође до нормалног стања (то је опет |) Обично људи из околине знају да нам кажу време 2—+,, т. ј. време за које поплава доспева до моста и то наравно приближно.

Ако у обрасцу сматрамо 2 и! као промељиве количине онда ће функција О имати свој максимум у случају кад је + == 2 и то је апсолутан максимум. Тада приближна слика поплаве има облик сл. 12.

У том је случају 0 = Е.ћ т. ј. највећа количина воде која може доспети до моста и протицати за 1 секунад: равна је количини воде, која за секунад падне на цео слив.

Облик прве слике имају поплаве у дугачким долинама а код кратких је облик поплаве као у другој слици.

Нека је распон моста у; дубина воде под мостом 5, брзина отицања испод моста У; па је онда:

а Ен 2, Ставимо аи == па јелу. 5. М == Ка 2,

У другом случају, кад наступа апсолутан максимум, 2 је равно 1, и тади, кроз отвор моста протиче највише воде; тада је: апсолутан максимум

ЕН

Означимо целокупно време поплаве са Тт. ј,

+ == "Т и ==<—<— па је Т == др и __БРН__ ЕН __гЕН | Ма:е питао аи Ун 5

Време Т мери се или сазнаје од мештана, а тако исто и 5, сем тога 8 се за мост и условљава унеколико, а количина Н мора да се одреди према пределу.

Брзина протицања воде испод моста већа је но брзина протицања кроз корито, нарочито код потока који су преко лета суви, се те све корито може да утврди калдрмом. Ова већа брзина долази услед = ањег трења и услед успора пред мостом: Х, који даје