Српски технички лист
— 191 —
мо љинистру грађевина. — Данас су техничари важни фактори у решавању културних питања — али се у нашем листу то не види. Ми по њему немамо права то да тражимо, јер ако нема другог материјала, но што је у њему, ми га не заслужујемо. Поред колегијума, кривица је за то и до управе, која са више активности и уметности треба да придобије колеге. Пре, за време председниковања г. Манојловића изгледа да је био бољи рад. Имамо доста одличних техничара, који су ван Удружења. Тако су на скупштини од многих техничара професора Универзитета само двојица а има их доста, који и нису чланови Удружења. Треба радити на томе да наши скупови не показују више овакву слику. Крајње је време да се по предлогу г. Ма. нојловића на јесен сазове ванредна скупштина Удружења.
Председник, Ј. Стефановића -- Г. Мирковић зна како иде у Управном Одбору. У две недеље једва се једном састанемо и то крњи, зато што су сви заузсти својим пословима. Сам г. Мирковић био је у Управном Одбору па опет тако говори. Два –три ч0века не могу све учинити. — Можда је г. Манојловић био срећнији, можда су онда биге боље околности.
В. Гавриловић. — Да ли је Управи познато, да је извесним члановима Удружења, приликом превођења на звања по новом дирекциском закону, учињена неправда. Из извештаја се не види да је Управа радила на томе. У Дирекцији је решено, да се те неправде могу поправити приликом превођења на основу решења Главне Контроле. Није ми познато да ли је то решено и за службенике у Министарству Грађевина.
Потпреседник, П. Димић. — Управа је посредним путем дејствовала. колико може али никакву представку није могла упутити, јер Министар није дужан давати извештаја Управи Удружења.
Г. В Гавриловић. — Ако је Управа на томе радила, то треба назначити у извештају јер је неправда негде поправљена.
Потпреседник, П. Димић. — Г. Мини. стар има својих школских другова и сви су са њим о томе говорили па вам они могу дати обавештења. Ми у извештај то нисмо хтели уносити, зато што бисмо имали један неуспех више.
— В. Гавриловић, — Ако Управа није могла сама учинити ништа, онда је требала да се обрати члановима за помоћ,
Н, Манојловић, — Кад сам говорио о
извештају, ја сам констатовао стагнацију и задовољио сам се надом, да тога у будуће неће бити. — Г. Мирковић, као одличан инжињер, радио је као члан Управног Одбора али оданде увек бежи. Он је извршио доста радова али у С. Т. Листу није ништа о томе штампано. Надам се да ћемо то у будуће читати. — Мислим, да смо на погрешном путу кад овде само о министру говоримо. У Министарству има начелника, који се заузимају и незаузимају за инжињере. На скупу нема ни једног од њих, а то није лепо. Немојте апеловати само на министре већ и на начелнике, који на томе раде. Ја знам да начелници могу много да учине кад хоће.
Ј. Смедеревац. — Дуго година се међусобно критикујемо и пребацујемо да нисмо радили. Али има једна ствар, која је од прошле године пошла напред, да ли због Управе или г- Министра. Материјално смо боље осигурани а и наш Технички Лист пошао је на боље но до сад. Кривица је до нас. Најглавније је то што смо ми Срби. Г. Манојловић је казао за наше главешине — начелнике, који могу све да ураде а којих нема сада ниједног, а пре, док нису били начелници, долазили су. Ја као члан надзорног одбора, кажем да су ствари боље пошле. Ја сам у Удружењу од почетка, па знам да је садањи Управни Од-_ бор показао успех бар у нечему. Нека се идуће године толико уради, па ће бити добро. — Има много ствари о којима треба писати у Листу. Нпр. Узроци катастрофе на грамадском тунелу нису у С.Т. Листу ниуколико описани. Сад има хонорара, треба писмено тражити описе од појединих чланова па то платити. Молим Управу да тако рали у будуће. Преседник, Ј. Стефановић. — Управа је ове године упутила молбу за сарадњу свима члановима, па ништа. Тако нам је опет ос тало да крпаримо. |
Ј. Јирачек. — Молим да редакциони одбор не одбија сараднике, пуштајући у Лист чланке, којима се један члан назива глупљим од једног јадранског сељака или за кога се нпр каже, да не зна, да је ближе око камаре него преко камаре.
Преседник, Ј. Стефановић. — Редакциони одбор зна српски па у томе није нашао никакве увреде а сумњам да је и сам писац имао намере да вређа, вел само мало жучније да одговори.
Потпреседник П. А. Димић, — Ми смо добили један чланак и пустили гау лист. Кад смо на тај чланак добили одговор, ми смои