Српски технички лист

— 192 —

њега пустили са оградом да не одговарамо |

ни за форму ни за садржину, само да би се дошло до истине и правилног решења. — Сличан се случај десио и у подринском округу. Један нам члан пошље чланак за лист а други дође па протествује. Редакциони одбор не може ићи у Шабац да проверава све детаље нити се може упуштати у студију сваког појединог специјалног питања, него мора веровати својим члановнма. (Наставиће се)

Народноекономеки и социјални Циљеви НОВИЈИХ уредаба о грађевинама И становима.

ПРЕДАВАЊЕ Инж. П. СЕЊАНОВИЋА. Спљет. (Наставак)

Споменуо сам с почетка, да је друга важна мера, којом се може утицати на развитак земљишних цена, систематска земљишна политика —- „роса гопфапа“ како Талијани веле, „Водепронк“ код Немаца. Сврха је ове политике земљишта, да тражи згодна срества и начине, како ће се на најјевтинији начин доћи до поседа земљишта, која су за јавне интересе, а особито с обзиром на будуће уређење града потребна, и како ће се на даље овај посед по сталним начелима управљати и искористити и како ће се помоћу овог јавног класништа спречити вештачко и нездраво подизање цена земљиштима и отежати са тим спојену шпекулацију. Ретко се пак догађа да у околини града недостаје градилишта, али је редовно правило, да су земљишта прескупа, а прескупа су ради шпекулације, која је закупила земљишта док су још јевтина била, да их касније шпекулативно искористи, Тим путем окупирања јевтиних земљишта морају и општине ићи, док је на време, једнаким путем, али другом циљу, не да подигну, већ да спрече подизање цена.

Стога данас и настоје све модерне општинске управе, да, искоришћавајући прилике и моменталне повољне конјуктуре, повећају свој земљишни посед, пошто их то ставља не само у независан положај при уређењу градова и подизању јавних зграда него им даје и веома моћно срество за управљање развоја нових градских крајева, утицај на цене градилишта, досљедно на цене најма и могућност да сузбијају оно велико зло, које поново помињем, на име грађевинску шпекулацију.

Општине могу таква земљишта употребити за разне сврхе, или у сврхе проширења и уређења града или у властите грађевинске опште корисне сврхе, или да га без губитка уступају задругама, које имају општу добротворну сврху, али уз услов, да градилиште за извесно одређено време буде искоришћено.

Имамо у нашој држави много мањих општина, које мутке уступају оваковим задругама градилишта, овај начин потпомагања није неопходно потребан, а више пута и није за прецоруку. При раздавању општинског поседа треба опрезно и не сувише благодарно поступати, не раздавати више но што је за фактичко уређење станбених или грађевинских црилика потребно, по готову не смањивати општински посед док се не повећа, јер се може догодити, да општина остане без свога земљишта и да мора скупо куповати оно, што се раније јевтино продала. Задржавање и повећање општинског земљишног поседа захтева данашња наука за све градове, а особито за оне, који се развијају, јер је то најмоћније срество у финансијском погледу за подизање и развитак градова и повољних станбених прилика.

Сва стручна литература и сви конгреси, који су се бавили овим питањем, сложни су у томе, да решење станбеног питања у првом реду лежи у јефтином општинском поседу, који се има отети од утицаја приватне шпекулације. У једном конгресу год. 1909. рекао је проф. Веперзћ Мајепдаз из Монакова у том погледу; „Град мора бити господар свога властитог развоја. Директива за развој града не сме бити као до сада одређена од приватиих интереса, већ од општих“.

Дозволите ми, господо, да Вам ради информације наведем неколико примера шта се у том правцу учинило у Немачкој и у на шој држави, и ако се у нас овај покрет налази у почетку.

Према овим принципима модерне комуналне земљишне политике, повећао је град Дисендорф за време 1902—1908 год. за више неголи шестоструко свој посед земљишта.

У Франкфурту на Мајни повећао се у последње доба посед општине у граду, не рачунајући овде градску шуму, на 21" или преко једне петине читавог расположивог поседа, тако да је та општина, не рачунајући путове године 1902, имала у поседу 58,60%, целе површине својега простора. Град Франкфурт је купио у последње време 80'% земљишта,