Српски технички лист

— 193 —

што су била на продају, да спречи прелажење у приватне руке.

Град Магденбург је 1902. год. подигао један зајам, па је од тога одредио 2', милијона марака само за куповину земљишта. Град Улм поседује у граду три четвртине градилишта, а у све 2000 хектара, па продаје уз веома повољне услове земљишта за грађење јевтиних станова под условом, да се грађење сврши за три године. Манхајм троши годишње 250.000 — круна за куповање земљишта, која јевтино уступа за грађење обичних станова. Визбаден, који је заузимањем општине постао један од најлепших градова Немачке, поседује '; (једну трећину) читавог слободног простора. Дармштат је за последње три године уложио у куповање земљишта три милијона марака. Гисен је за једну годину 1905—1906. потрошио за куповање земљишта 600.000— марака.

Већ 1899 год. било је у Пруској 16 градова, који, ради свога великог поседа и њи. ховог прихода нису имали потребе за какав прирез, или врло мали.

У Аустрији су баш средњи и мали градови у овом погледу предњачили. Тако је индустријални град Аш5аја у Чешкој (са 25.000 становника од прилике), купио у последње време 400 хектара земљишта и то са намером да упливише на цене окућница у граду.

Непокретни посед града Линца износи преко 15 милиуна круна, а узгред помињем да тај град има својих 85 кућа за становање

у којима станује 500 породица. Градско је

заступништво закључило, да се и надаље на. стави с куповином земљишта.

Град Олмуц у Моравској засновао је свој фонд (закладу) који је намењен искључиво куповању земљишта.

Главни град Праг купио је и парцелисао у последње време велике комплексе земљишта у околини града те да тиме спречи уцене приватне спекулације,

(Осим тога имају општине, кад поседују оваква земљишта, једно моћно средство, а то је градски електрични трамвај, да отворе нове путове у ове јефтине крајеве и да тако приближе и омогуће развој читавих нових и јефтиних делова градских, те да тако и трамвај претвори у успешно социјално средство. То је у особитој мери проведено у Прагу и у Будимпешти, где је за три године саграђен изван града читав нов крај са 4300 народних станова, који су електричним трамвајем спојени са средиштем града.

И у Трсту је „општински одбор за јав-

не грађевине“ предложио недавно општини, да већ, сада, чим се јаве подесне прилике, закупи земљишта и ако ова неће служити 0собитим актуелним потребама, и то с обзиром на развој града и с обзиром на околност што цене земљишта непрестано расту. Исто је одбор предложио следећи програм:

При куповини нека се настоји да се купе земљишта: 1). која ће олакшати градски промет, 2) која ће у наступајућим годинама омогућити грађење јефтиних станова за сиромашне сталеже,; 3) она земљишта, која ће служити за јавне грађевине, школе, болнице, тргове, 4) Земљишта, која | е на новим путевима служити као резерва за општинске циљеве, поглавито за регулисање цена земљишта

Зарад куповине земљишта предложио је одбор да се годишње одреди свота од најмање 800.000 круна само за куповину земљишта и горе наведене циљеве.“)

Овај сада изложен рад општина не сме се никад претворити у трговину, већ мора да служи само горе истакнутој-социјалној сврсии општим интересима, јер је ово ваљда најтежи али и најзаслужнији начин, да општина може практички остварити свој уплив на урећење града и на прилике становања.

За куповину и располагање овим општинским земљиштима, установљене су код дотичних општина нарочити земљишни фондови (закладе) који морају да изводе економско газдинство са тим општинским поседом и да се побрину за нове куповине кад је томе згодно време и прилике.

Ови су фондови основани и одржавају се општинским зајмовима и приходима од општинских приреза на земљишта, на које сада долазим, а фондовима се обично управља сасвим самостално као с каквим општинским предузећем.

Треће срество, којим општине или др. жава могу успешно упливисати на грађевинске прилике и на граћење станове, је порезно-политичке природе.

Како сви знамо, кућна пореза је данас у држави нашој тежак терет за власнике кућа али је још много тежи за кирајџије на чија леђа сопственик куће товари сав тај терет, па је у томе узрок скупоћи станова. То сваки признаје те се од дуже времена у нашој држави ради на реформи порезе на зграде. Али одстранити државне порезе и општинске прирезе није могуће с обзиром на велике држа-

#) Ови су предлози и примљенм и у овогодишњем је бу-

| џету општине већ предвиђена горња сума.