Српски технички лист

— 226 —

жинира и архитекта у Краљевини Далмацији.

На односни припит бејаше са стране управе листа саопштено да би се на то радо пристало кад би се наше друштво на толко примерака истог листа (по 12 круна годишње) претплатило колико друштво броји чланова.

После свестране расправе бијаше једногласно одлучено, да се достави Управи Листа да би, у горњу сврху, наше друштво склоно било претплатити се на 10 екзелиглара и платити годишње 200 круна мјесто 120.

Пошто је тако исцрпљен био дневни ред бијаше закључена скупштина.

Предсједник Јпг. Р. Цицин ср.

Тајни

Јпг. К. Мусанић ср.

"Из науке ограђи Дјејство температуре на зидове

Цементни малтер има знатних преимућстава над малтером од обичног креча. На име: велику спојну моћ, брже везивање, већу одпорну моћ, могућност рада с цементним малтером и при доста великој хладноћи, што чини да се много мање дангуби зими. Све су ове одлике учиниле, да је данас цемент у све већој примени у грађевинарству.

Али поред свих поменутих одлика имају цементи и једну опасну особину која може да донесе врло великих незгода при употреби цементаних малтера у грађевинарству. Ове незгоде, врло озбиљне природе, могу да наступе нарочито у извесним приликама. Под упливом топлоте и хладноће зидови озидани цементним малтером који услед велике спојне моћи цемента стоје као монолити, често огромних димензија, могу да испуцају.

Има већ подуже времена откако су примећене па и проучаванс пукотине које се зими јављају услед контракције зидова на мостовима или других важних конструкција од цемента. Да истакнемо нарочито посматрање г. Воштсеац-а инжињера, која је саопштио о зидовима у пристаништу у Хавру 1860, и његова испитивања око одредбе коефицијента дилатације разне врсте зидова.) Затим много ско-

рашнија посматрања инспектора за друмове и мостове г. Воше!-а")

Ове врло занимљиве и важне студије тичу се само појаве пукотина услед контракције, које нису опасне по стабилност грађевине изузев случајеве кад зидови треба да буду за воду непробојна, као што је то случај код загата. Много су опасније појаве пукотина услед компресије која наступа због дилатације при повишавању температуре. О овим

иу АппаПе5 дез Ропћ се; Спапзабез 1868 1. зетезте р. 178 2) », » "о" ' 1905 Р „ 175

појавама посветио је недавно врховни инжињер за друмове и мостове у Белгији г. (4. Рел! једну врло важну расправу у којој резимира своја лична искустваз) која је стекао на многобројним зиданим конструкцијама у Белгији.

Према испитивањима г. Воштсеаи-а коефицијенат ширења —- дилатације — с код зидова варира између 0,46 10. (зид од опека с малтером од портландцемента) и 118Ж109 (малтер од портландцемента у размери 1. запремина портланда на 2 запремине песка.) Просечна вредност овог косфицијента приближна је коефицијенту дилатације гвожђа (1,2ж10:5). Да се упрости ствар може се узети доста тачно да је у округлој цифри коефицијенат дилитације зидова = 109, Опека и печена земља имају врло мали коефицијенат дилатације и под извесним приликама мешавине и пецива практички готово је дилатација равна „нули.

Међутим модус еластичноси зидова Е, по истраживањима Оигапа — Слауе-а (%) варира између 0,2 х 10 5 (кречни малтер из Теа) и 6Х 105 (гранит из Кегзатоп-а и бели мрамор; цементни малтер има модуо 10%а извесни кречњаци употребљиви као тесаници: 210 (Ела де Топпегге.)

Да бисмо сад одредили уплив топлоте на постојанство зидова треба да прорачунамо колико могу бити дневне и годишње варијације температуре које имају да издрже зидови у нашем климату. Претпостављајући да дневна варијација температуре може да изнезе 309 а годишња 50% (између + 35% и — 159) г. Реп! ослањајући се при том на студију о проношењу топлоте кроз зидове, студију којује вршио г. Тћопе! налази даће у зиду 0,50 м. дебљине просечна годишња температура варирати између + 59 и — 19% а дневна ће варирати само за 11% (код зида 1,50м. дебљине своди се варијација само на 49). Дебели зидови дакле много мање трпе од температуре но танки, нарочито танки зидови од ојачаног бетона Варијације су знатно мање кад је зид на једној својој страни заштићен, н, пр. кад је иза зида нерасконана земља те с те стране нема велике разлике у температури. Највише су дакле изложени покрету услед дилатације и компресије танки необложени — слободни зидови. И то у толико више у колико су на већој хладноћи озидани. Ову почетну температуру у осталом тешко је олредити јер зидање обично траје дуже време. |

Ако ова три чиниоца, које смо горе навели измножимо међу собом, т. ј. ако помножимо бројну вредност коефицијента дилатације д с бројном вредношћу модула еласличности Е и варијацију температура (број степена почев од почетне температуре која одговара равнотежном стању зида) онда се до-

9) АпаПез дез Ргауомке риђИаие деВеаџеаут 1912, 4) АппаЏез дез Ропб еј; Сћаизссез 1888 П, 173,